Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
он Рајка, Остаде му саморана мајка, Још раздвоји на коњу Радојка, Чило момче, лепо кâ девојка, И брата му млађа Радојицу, Уцвели им на дому сестрицу: Залуду се браћи својој нада, Оста ето без заклетве млада.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага — уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у тавницу.
Еда бог да каквагођ јунака, који ће нас јунак избавити“. А кад к њима Радојица дође, сви у једно грло заплакаше, Радојицу љуто проклињаху: „Радојица, допаднуо мука!
Кад свануло и сунце грануло, а повика двадесет сужања: „Бог т’ убио, ага Бећир-ага! Што доведе к нама Радојицу? Јер га синоћ објесио ниси, већ се код нас ноћас преставио, хоће ли нас поморити смрадом?