Употреба речи радојку у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Живана Душмана?... Знам, јакако... И кумови смо неки... Лане сте га тамо окметили. — А знаш и његову Радојку? — 3нам... честита девојка, само јој отац мало џенабет. — Ја сам, видиш, Пурко...

остане барем неки дан код њега у Зарожју, док не нађу Саву Савановића, а после ће већ гледати да му како год испросе Радојку, кад је толико замиловао, па макар је и отели од Живана. И у том разговору стигоше горе до пред кућу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ниједне јетрве није оставила да јој не издене име. Радојку зове џерима, а ђеду јевтика. Сваки дан све веће чудо и покор, а кад јој ко штогод помене, она одмах прети да ће да се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

“... па Радојку на надлежност. Ето... Хајд у здравље! — и изгуби се иза шаторскога крила. АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА Легли смо обучени

— Господине потпоручниче — обрати се Радојку каплар десетар — коме ћемо да предамо њихове ствари? — Шта имају? — Један је имао само табакеру, а у другога смо

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности