Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сјетовала: „Кад, Милошу, достигнеш сватове, питаће те тко си и откуд си; ти се кажи земље Каравлашке: „Служио сам бега Радул-бега, не шће мене службу да исплати, пак ја пођох у свијет бијели, да ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате
Грохотом се Радул насмијао, даде њојзи кључе од тавнице, па је онда коња одсједнула, па дозивље два мила ђевера: „Ви хајдете, два мила
А на равној земљи Каравлашкој, онђе бјеше Каравлах Радуле. На Букрешу, граду бијеломе, онђе бјеше бего Радул-бего с својим братом Мирком војеводом. На нашему пространу Сријему, овђе бјеше Мирко војевода.
“ Друштво паде по трави зеленој, Радул паде друму на средину; у то доба Ћоровић Османе, но се скочи Перовић Радуле, те он вата Ћоровић-Османа: једном руком
“ За то Радул ни хабера нема, но Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе, мој је Батрић на откупе био, ти га не шће
дођоше ломној Гори Црној, у Заљути, селу маленоме, сусрете га Вучићевић Перо, руке шири, у лице га љуби, Радул њега у скут и у руку, дарова му Османову главу.
Ти се кажи земље Каравлашке, тј. кажи да си из Каравлашке ( изостављено због стиха). Радул-бег је један од десет влашких војвода који су имали име Радул (није јасно на кога од њих мисли певач ове песме).
кажи да си из Каравлашке ( изостављено због стиха). Радул-бег је један од десет влашких војвода који су имали име Радул (није јасно на кога од њих мисли певач ове песме). Једно јесте Ђаковица Вуче, а друго је Нестопољче Јанко, тј.
Она му се не да ни гледати, тј. све време он бежи пред њом. 50 Влашић Радул је влашки војвода Радул ИВ (1495—1508).
Она му се не да ни гледати, тј. све време он бежи пред њом. 50 Влашић Радул је влашки војвода Радул ИВ (1495—1508).
освојио Видин и у њему се настанио. Каравлах Радуле, Радул-бег је (свакако) Радул И Басараба, чији је син Мирче (1386—1418) потукао 1395. на Ровинама турску војску.
освојио Видин и у њему се настанио. Каравлах Радуле, Радул-бег је (свакако) Радул И Басараба, чији је син Мирче (1386—1418) потукао 1395. на Ровинама турску војску.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Диже се сеобом, те оде у Каравлашку к Радул бегу. И он ка христољубац лепо га прихвати с веселом душом драговољно и тамо већ преборавише много време мирно и
Пак по неком времену Радул бег оде к Богу. Милостива она душа милост и достаде од вишњега Бога. Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег