Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал’ говори луба Радулова: „О, бога ми, моја јетрвице, ја не знадем биља од омразе, а и да знам, не бих ти казала: и мене су браћа миловала, и
Преклања се дињар Бањанине, пред ђевојком црну земљу љуби: „Богом сестро, лијепа ђевојко! Ти ћеш бити љуба Радулова, тамо су ми два нејака брата у тавници Влашића Радула, не би ли их како избавила!
Кад су били пред бијеле дворе, сви сватови коње одјахаше, а ђевојка неће да одјаше. Изишла је мајка Радулова, изнијела од злата синију, на синију змију оплетену, оплетену од сребра и злата, на њојзи је алем, драги камен; па
од злата синију, на синију змију оплетену, оплетену од сребра и злата, на њојзи је алем, драги камен; па говори мајка Радулова: „Одјаш’ коња, мила снахо моја!
дуката; седам брата, седам Перовића хоће дати седам џевердара, седам снаха — седам вијенаца, снаха моја Цв’јета Радулова хоће дати в’јенце и обоце, мајка моја Цуцкињу робињу, још остало рухо из сандука; а мој бабо Вучићевић Перо хоће дати