Употреба речи ражалило у књижевним делима


Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа. Ето сјетио сам се своје покојне мајке, па ми се нешто ражалило и стешчало. На то ће бака: — Мâ знам, синко, знам али има ту и још нешто. Немој од мене крити, кад ја све знам.

Стога јој бијаше тешко што свог евлада нема, па би јој се врло ражалило кад би помислила на своју старију сестру. Све је спомињала што барем њих двије нису близу, и често би говорила: Кад би

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Ту се змају ражалило, И пушти је ружу брати, Ружу брати, в’јенце вити. Ал’ јошт плаче ђевојчица, Љуто плаче, не престаје; Ћешио је

“ Ту се змају ражалило, Ђевојци је говорио: “Хол’ ми, душо, вјеру дати, Да ћеш к мене повратит’ се? Пуштићу те твојој мајци.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Па кад се умири, каза му што је ражалило. Сердар мучећи, диже се и оде к рањенику, па сједе на ковчег. „Лези ти дијете, ја сам се наспавао!“ рече јој.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А он јој одговори: — Па није ми — вели — ништа. Ето сјетио сам се своје покојне мајке, па ми се нешто ражалило и стешчало. На то ће бака: — Ма знам, синко, знам, али има ту и још нешто. Немој од мене крити, кад ја све знам.

Ћипико, Иво - Пауци

И онда завлада мртви тајац. Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к'о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад је била на воду Бојану, угледа је Мрљавчевић Гојко; јунаку се срце ражалило, жао му је љубе вијернице, жао му је чеда у кол'јевци, ђе остаде од мјесеца дана; па од лица сузе просипаше.

дно од тамнице, те робовах и тамницу трпљех и зачамах за девет година; девет прође, а стиже десета, а тебе се, бане, ражалило, те ти зовну Рада тамничара, твој тамничар на тамничка врата, изведе ме к тебе у авлију?

На част теби и чаша и вино, поклони ми коња и сокола“. Богдану се на то ражалило, поклони јој коња и сокола. Дмитар лови цијел дан по гори, и не може ништа уловити.

срца не имô порода, па узео к себе синовицу, синовицу, њему особницу, меште кћери и меште синова, пак се старцу саде ражалило, ел је спрема преко мора сиња.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности