Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Не бој се ти, рано моја, одовори баба — ако курјак дође, ми ћемо га набости на они гвоздени ражањ што стоји за врати”. Онда ти курјак стане бежати, мислећи у себи: „Међер бабе у овом селу једно говоре а друго мисле”.
Један краљ француски, пролазећи покрај кујње, види ту момче гди окреће ражањ и пева. Запита га зашто је тако весео. „Јер не би' био весео, кад ми је добро као и краљу?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? — Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. — Ама, окани се ти спрдње, Дашо!
— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. — Ама, окани се ти спрдње, Дашо! Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша
— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. — Ама, окани се ти спрдње, Дашо! Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
БАШ ИЗ САРАЈЕВА 253 ГЛАВОМ О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ 254 ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ, А ВОДЕ НИЈЕ 255 ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА 256 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 257 И ВРИЈЕДИ! 258 КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! 259 ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК!
Тада се старац ражљути, и како дођу кући, одмах јарца закоље, одере га, осоли, натакне на ражањ и припече га к ватри, а мој ти јарац скочи са ражња, па бјежи, бјежи, те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће.
Ја, право вам браћо рећи, ништа се за воду спазивао нијесам. ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА Враћали се некакви сељаци кући из дрва, док један од њих завика дружини: — Гле, гле, браћо, онога зеца те
најстарији од дружине — половица нас хајдемо за њим у поћеру да га ухватимо, а половица нека уберу добар јасенов ражањ, да буде справан док се вратимо са зецом. — Добра ти је — рече један — у сребру ти се оковала!
Одоше половица њих за зецом у поћеру, а пола тражити јасенов ражањ. Они те одоше да гоне зеца, нигдје ни трага од њега, но видјеше негдје у гори ђе је био неко зажегао ћумур па задимио,
био неко зажегао ћумур па задимио, те они се упуте к ономе диму, кад ли се стуче с оним те по гори тражијаху јасенов ражањ, и помисле да су они зеца ухватили и сами појели, те завичу на њих: — Камо зец, море бре?
Кад су се примакли близу села упиташе их сељани: — Ко вас поби? Одговорише им: — Лукави зец н јасенов ражањ. ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО Ходила некаква дјевојка на пазар и на глави носила један каблић млијека, па путем сама се
ГЛАВОМ О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ: Све као под 85. 87. ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ А ВОДЕ НИЈЕ: Све као под 85. 88. ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА: Све као под 85. 89.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Шта ћете више: у гостилници зовомој Код хинеског цара сами се пилићи закољу, сами очупају, очисте, натакну се на ражањ, испеку се, и донесу гостима, пак и ту јошт сами се истранџирају, да се гости не труде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
вишње доста су ме цимали са свих страна Јагње је дошло да вас благослови гледајте његов сјај ми смо му спремили ражањ ви збиља нисте за представљење смртна се казна замењује ропством одлаже се извршење до даљњег а ја сам им рекао
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2. ПРИРОДНИМ ПОЈАВАМА СНЕГУ (кад пада) Падај падај, снеже, Нек’ се гора слеже, Нек’ зечеви беже, Јер се ражањ реже.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
59. Међ' коњма расло, међ' женама играло. 60. Мељ меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно умеље. 61. Месан ражањ, гвоздено пециво. 62. Млин меље навр јеле, шарено се вижле пење, да и оно меље. 63.
” Они наврте на ражањ срце и главу и даду једноме ђетету да обрће. Они се чоек забави у разговору с осталом кутњом чељади, а ђечица около
пипати иза врата, да види који је претљи да га закоље и испече, и напипље попа претљега, спопане га и убије, наврти на ражањ и метне крај огња да се пече. Кад ђак то види, досјети се и своме јаду, али утећи из пећине није могао никако.
да би пециво дохватили, полете у висину и тако су све лећели докле Премудри не удари ражњем у небо, па онда обрне ражањ на ниже те га нојеви снесу на земљу. Тако је виђео и небеске висине и послије је умръо. 44. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ.
Тада се старац разљути, и како дође кући, одмах јарца закоље, одере га, осоли, натакне на ражањ и припече га к ватри, а мој ти јарац скочи с ражња, па бјежи! бјежи! те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
четрнаести дан, ето ти краља пред Грбину собу и рече: — Пружи прст, Грбо, кроз кључаоницу да видим јеси ли добар за ражањ.
Тада се старац ражљути, и како дође кући, одмах јарца закоље, одере га, осоли, натакне на ражањ и припече га к ватри, а мој ти јарац скочи с ражња, па бјежи, бјежи, те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
чије је искуство ограничено на такве апарате који су могли да буду поправљени само секиром и који су правили ражањ док је зец још био у шуми.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Други су му пут пријетили да ће га на ражањ натаћи и уз ватру као вола припећи, а трећи су га пут свукли гола и држали два дана у тешким гвозденим букагијама под
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ради магичне одбране к. мећу се у купусиште разна апотропаја: коњска главуџа, натакнута на ражањ од божићне печенице (СЕЗ, 17, 11); против бувача меће се тополова гранчица (ЗНЖОЈС, 7, 183), или метла којом се на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наш жандарм, користан пратилац у овим крајевима, скинуо је са себе своје убојито оружје, па окреће мирољубиво ражањ са јагњетом.
Наш оружани пратилац уздигао је, као какав знак легије, свој ражањ са печеним јагњетом. Ја завршавам ово писмо, да се преко ових позоришних степеница вратим у своје друштво.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
којом Цигани ударају у бубањ; Г вешала; О рупа; Ш плот којим је ограђен шљивак; Х ногаре за стругање дрва; У ракље за ражањ; Т чивилук за вешање одела; Д турски нужник, а Ф тетка Перса, фамулусова жена, која је одиста несносно зипарала по
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
сребро, злато ли, него исто налику промењују, штоно се вели: од јаке капут, од рукава чакшире, тозлуке ли, и с коспрде ражањ, и тим прилична. Ал' у нашем занату није тако. На боље и лепше се преврће.
На мак, на конац свему вешти. Што досташе оно и клаше. Жедне од воде отржу. Готове ражањ за зеца, а зец ко зна где је; у пољу, у шуми ли!