Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у џепове руком, те извади стотину дуката, па их даје Краљевићу Марку: „Иди, Марко, напиј ми се вина; што су ми те тако ражљутили?“ „Не питај ме, царе поочиме! Познао сам сабљу баба мога; да сам бог дô у твојим рукама, и ти би ме 'вако ражљутио.