Ћипико, Иво - Приповетке
У његовим живим очима, у милости гласа и благом дочеку осјетише сада разабраније браћа његову очиту самилост прама њима. То их осоколи и гане, па старији исприча исту ствар искреније и топлије;
Ћипико, Иво - Пауци
Цијеле ноћи већ није заспао. А раздријемавши се посвема од ружнога сна и премишљајући, мало помало мисли долазе му разабраније, јасније: — Одсјече ми главу! — помисли и стресе се од боли.