Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Риђокоса дворска дама прислушкиваше њихов разговор, забављена, тобож, посматрањем једног ткива које је било разастрто у њиховој близини. Кад се обојица опростише један од другог, она зовну своје две пријатељице.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ко би смео да ову лепоту расплаши електричном светлости. Овде на прозору виси разастрто црно небо са свим својим звездама, а кроз ова доња оканца улази у наше одељење сјајна месечина, месечина не са неба