Употреба речи разбарушену у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Доцније су је људи, онако разбарушену, поцепану, одвели њеној кући – кући, у коју ни један становник Токаја није хтео да уђе.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Сад да идемо у школу, да радимо, настави она, поправљајући разбарушену косу рукама и гледајући болно, очајно, као да је овога часа сахранила све наде и снове своје, као да је сад тек

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Прође читав час... Он ходаше по соби завлачећи прсте у густу разбарушену косу, као да би хтео почупати те власи, као да би са тим ишчупао из корена и сву муку што му је пала на душу па га

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Настаје тишина. Све су очи упрте у Винцента. Пошто је дотерао своју разбарушену перику, он устаје достојанствено са свога места.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Он се готово изравна са мном. Видим пенушава уста његовога коња, закрвављене очи, уши забачене уназад, и разбарушену гриву. Командир је полегао, а руке прислонио на врат коњу. — Где ме водиш? — Доњи Пожар.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности