Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пази, пазидер тамо по асфалту, ено крв тече као поточић, то видим први пут у свом вијеку. Илија се, коначно разбистрен, широко огледа око себе, принесе затим часовник до ува и зачуђено рече, скоро нечим обрадован: — Јадна ти мајка, јеси