Употреба речи разбијала у књижевним делима


Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ту и тамо је падала пред нас, без треска, нека црква. При томе се није разбијала, нити се распадала или растурала, остајала је цела, на изглед кречна и суво обојена, у ствари непробојна,

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Није ни чудо што је долазио кући уморан, па је тражио само одмора. Жена је, мишљаше он, и онако сама, одморна, није разбијала главу цео дан сељачким потребама и невољама. Доста јој је што је ту уз њега.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

посао, стоји занемела и замишљена, пође у кућу а оде у стају, заборављајући за каквим је послом пошла; перући посуђе, разбијала је тањире.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

— псеудокласицизма, у потпуној супротности са артистичким анархизмом романтике, која је са онолико слатким треском разбијала све капије за продор националнога. Из тога свога свечаног, или парадног, става и држања ова поезија се нерадо мицала.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности