Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
чаша, литрењака, стакла кафанског, оног јучерашњег, оног што је прошцем разбијао, ништа нам није требало да разбијамо Левићеву кафану, до Бога сви су чули, викнуо је, сви су чули, лисице су Преровци, сви ће побећи; Аћим је рекао
Ћипико, Иво - Пауци
Не бојте се! А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. — А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?! Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава. Ни га ча видит', а виче. — Испитали нас...