Ћипико, Иво - Приповетке
који је у тишини тајанствено ћутао, а нападнут олујом, стењао и јецао; у чије излокане чврсте темеље, бесно прштећи, разбијаху се валови, котрљајући бели песак. А над њим јата галебова, гоњена ветром, дераху се: чијуу, чиијуу!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
4. Судба је хтела да се страшно шали, И оборила је громове на мене; И моји дани, као бурни вали, Разбијаху се о гранитске стене. Несрећна љубав беше свему весник!