Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бога и јер ходим као вештац, спалили – ја пружам руке, и видим их рујне, просијане, тако да крв у њима, ружичаста као разблажено вино, сећа исто на биље, како дрхти без жеља и бола. Далеко од свега мога, млад сам и миран.
Ћипико, Иво - Пауци
Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. — Јеси ли окиса? — упита га разблажено. — Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу.