Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ДЕСПОТОВИЋА Разбоље се Деспотовић Јово у Сријему, у тој земљи равној, у лијепу селу Купинову; на смрт је се Јово разбољео, па дозивље слугу Милутина: „Милутине, вјерна моја слуго, ти упрегни коње у хинтове, пак ти трчи, што гођ брже
манастиру, те ми зови мог рођеног брата, мога брата Максима владику, и кажи му, ништа не затаји, да сам се ја на смрт разбољео; пак оданле окрени хинтове, трчи брже мјесту Беркасову, те ми зовни моју стару мајку, стару моју мајку Анђелију, ал̓
Беркасову, те ми зовни моју стару мајку, стару моју мајку Анђелију, ал̓ њој немој право казивати, да сам се ја на смрт разбољео, већ јој кажи од мене поздравље — да се ја сад на војску опремам преко мора за девет година, па је зовем да ме
хитро послушао, те упреже коње у три реда, оде право дивну Крушедолу, те казује Максиму владици да се Јово на смрт разбољео, пак оданле окрену хинтове, оде право мјесту Беркасову, те казује мајци Анђелији: да се Јово на војску опрема преко