Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла. Једном дрхтавом руком он развали онај танки дрвени капчић на лењирастом прозорчићу, те уђе нешто светлости, па засењеним очима које су га болеле,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
за њим Узун Мирко а онда они од којих су остала само имена: Петар Сремац (о коме се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се звали) и још
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нису ми биле мучне Братинске здравице, И могô сам поднети И мало славице. На развали сам света Мисли одмарао, И светове сам нове За тренут стварао.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гле Северина град, у развали лежи сахрањен! Гди су биле куће, гњизде се гуштери сад. Није л’ то предел Дечанскога негда области, Гди је Србаља
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Они су, дакле, тврди бедеми Којима ваља темељ рушити, Да на развали такој подигнем Млеткама мојим сјајне оклопе... Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: Заповедај ми, Светлости!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Та и сам ће Рудник, кад га смеј пробуди, Од силнога смеја да развали груди. За весеље такво и за љубав њину, Сам начелник пристô да представља свињу.
Силна се забуна деси и Азок развали врата, Па с бујном дружином својом нагони у варош хата Залуд се Брамини боре и љуте њихове страже, Све, с виком
То беше Бен—Касим главом... Кô путник с далеких мора, Он гледа у чудно вече с развали браминских двора, И целу његову душу обузе суморна сета Над спомеником мрачних, минулих и древних лета А сова с
кад напред врже, Он виде крилато дете, па, збуњен кô селак прави, Опипа кукове прво, затим се пипку по глави И онда развали уста.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Улетим у амбар, па преко клипова горе у таванче. Бик развали авлијску капију, сав се раскрвави, и онако крвав потеже друмом, и свали се напослетку у кукурузе. Ту се заглавио.
се тамо зове лепим именом Црна и Бела Тиса; да је у горњем току брза и бистра планинска река, и тек после се распе и развали у безброј кривудања и петљи, али не с прогризањем терена, него с тромим, пасивним попуштањима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Почињи! — развали орлушина кљун, а Варалица се насмеја. — Не смеј се, но играј! И, поче игра! Доби Варалица прво коло.