Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Како су ћутљиви Чеси и Тиролци! Мирни Пруси неће ни мрава да згазе! Разваљена кола, бачве, противколци, пун коњске и људске мокраће и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева;
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се по кући повлаче остаци печења и наш Жутија блажено лешкари крај гомиле костију, а старина Петрак већ се мота око разваљена самара и запиткује дједа: — Која ће оно година бити вашем Вранчићу? — А што ти сад то треба? — чуди се дјед.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
- Вала нећеш!“ Он похита у кућу, стаде раширеним рукама пред разваљена врата своје собе и узвикну: „Не разоравајте моје кругове!