Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ На ово је јунак Радивоје Мало лице разведрио своје, Јоште рече: „Хеј мој побре мио! Какве мане — куд си замислио? Та што год је на свету дивоте, Све то Цвета
Мој по Богу ти си побратим, Казуј брже, да се не мучим!“ На ово је јунак Радивоје Мало лице разведрио своје; Јоште рече: „Чу ли ме, пријане, Твоме злату ја не знајем мане; И што год је на свету дивоте, Све то она за
Па стога сам мало невесео, Ето, брате, што си знати тео.“ Таку реч је Радивој зборио, Мутно лице мало разведрио. Беше л' сетан баш зато заисто? Је л' му срце као лице чисто?... Бар Милета мисли да је тако.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воље разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„О, хоће, драга, хоће! Добар је Господ вишњи, Окрепиће ти мајку, исцелиће је, знај!“ Разведрио се анђô, јер нађе светлост чисту Која му тако лепо показа пут у рај. »Јавор« 1890.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXІІИ Та не бој се, није тако, Облачак је само био; Сад погледај, куд год хоћеш, Цео свет се разведрио. Је л’ с осмеха твога лица, Ил’ с ведрине душе моје, — Нек је ведро свуд по свету, Па ма откуд, свеједно је.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Смирио се, разведрио се. — Јелена, има право и Морфидис, имаш право и ти: треба рађати децу. Знаш ли како Срби говоре о овом нашем буџаку