Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
који се обично изводи када дете напуни седму годину живота, а састоји се у томе да оно само (а негде његови родитељи) развеже оно парче пупка које је сачувано после рођења.
Кад дјетету буде четири или пет година — даје му мати тај пупак да га развеже, па ће бити ваљано и знаће сваки рад отпочети без казивања.
У Отоку, свезан пупак чувају док дете не напуни седам година, а онда му дају „да само развеже пупак, не би ли се и дитету памет развазала“, пише Ловретић.
⁶ У Далмацији се чува дететов пупак док оно не напуни шест-седам година, а онда му га дају да га сáмо развеже и том приликом се гата о будућем развоју и карактеру детета.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Дај новац! — и пружи руку. —Колико? —Двије круне и двадесет! Дај, брзо! Жена се скањива. Најпослије смисли се, развеже мараму и пружи му круну. — Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се. — Ето све!
Ћипико, Иво - Пауци
— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. — Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи.