Употреба речи развеселило у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка. После вечере друштво се развеселило. Сваки је морао по једну песму певати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

А Исакович рече да су све његове сународнице лепе. Ружних међу њима скоро и нема. Волкова је то, изгледа, још више развеселило. Како би било – рече капетану – да са тим женскињем оду у поље, у шуму? Да мало играју и да певају?

Павле му онда рече име Јоана Божича, и госпоже мајора Божича. А Волкова је то развеселило још много више. Не треба, каже, да се Исакович љути на Кајзерлинга. Кајзерлинг је затекао много посла.

Ко зна, који је он, у њеном тефтеру. Ко зна који? Неће за њим пресвиснути! Госпожу Божич је то, за чудо, развеселило. Луд је, каже, као сви мушкарци, и не зна шта говори. Зар неће да је загрли и пољуби? Чекала га је жељно!

А каткад као козак, који се зове хетман. То је жене развеселило. Ђурђе онда узвикну, а да ли је Павле испричао да је он титулу мајора већ добио, и да они, Исаковичи, имају у

огромног ускршњег звоњења звона, у Кијеву, Исаковичи су, тако, доживели, и сами, неко пролетно, изненадно, васкресење. Развеселило их је Петрово, нагло, оздрављење, исто толико, као и то чудно безмерно, руско, плаховито, пролеће, које није личило на

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тај успех ме врло задовољио и освежио, а развеселило ме и ово. Приступило се и раскрчивању рушевина штампарије у којој је отштампано моје научно дело, а тим послом се

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности