Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА (1956) БРАНКО Ноћ испод земље развеселим Израсте ветар у нежну биљку из тог подземља где светиљку и птицу никад да доселим Непронађене пропланке крви и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Прем је мала, ниска, проста, Била б’ опет мени доста Да у њој се развеселим. Мог детињства спомен слатки, Сна и мечте образ глатки, Што исказат није словом, Јошт у кући тој се баве, Родитеља
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА Кући! МИТКА Шта сам ја? Псето ли сам? Имаш ли, бре, душу, срце? И ја једанпут да се развеселим а ти одмах... АРСА Кући!... А жена, деца? МИТКА Ти ме ожени, ти ме зароби! Ти с’с мене што иска тој и направи.