Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Сазревање је изгледа у народној психологији врло важан развојни процес. Оно што је у складу са сазревањем научи се брзо, а оно што није, ни уз највећи труд не може се научити
Сасвим је друкчији развојни пут девојчице (много сложенији, трновитији и кривудавији) ка социјалној афирмацији него дечака.
2; друкчије тумачење термина и семантике среде даје Толстая, С., исто, с. 156. ³² Радојичић,. Ђ. С., Развојни лук старе српске књижевности, Матица српска, Нови Сад 1962, с. 213. ³³ Грбић, С. М., исто, с. 13. ³⁴ Тановић, С.
Радојевић, Радосавка, „Народна веровања из околине Сомбора“, Расковник, 39, Београд пролеће 1984. Радојичић, Ђ. С., Развојни лук старе српске књижевности, Матица српска, Нови Сад 1962. Радосављевић, М. М.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Као и спознање сваке осебујности у нама, она рађа чудну несигурност. Развојни путеви великих мајстора музике пуни су поуке.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ваља додати да све границе које у периодизацији постављамо подсећају на аналитичку решетку којој измиче флуктуални развојни ток. Тако је представа коју смо малочас дали о лирици предратне модерне одвећ уопштена и сиромашна.
Под авангардом разумемо онај развојни тренутак кад се књижевно стваралаштво окреће према самој институцији књижевности, ка преиспитивању књижевнога
схватања природе и назначења поезије у култури – у „видно поље“ таквих изузетних критичара може да уђе готово сав развојни лук националнога песништва.
„другостепеног моделативног система“, надограђује се на одређен природни језик, који, опет има своју историју, свој развојни темпо и своју хијерархију функционалних подсистема.
Најзначајнији развојни смер у српској поезији ХХ века води ка одбацивању традиционалне залихе језичкопоетских средстава или поступака којима
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А занимљиво је да се данас лако и често на то заборавља; заборавља се, наиме, да је развојни контекст могао снагом контрастирања јаче да истакне појединости које су се код Станковића осећале као мане.
У другачијем развојном контексту, може се рећи, оне би се мање осећале и мање виделе као мане. Развојни лук који је нову српску књижевност довео до високог степена уметничке утанчаности нико није, чини се, тако сажето а
Најпре, авангарда с почетка ХХ века кратко се у овој прилици може одредити као развојни период кад се књижевност окренула против својих сопствених уметничких конвенција, кад их је почела уопште оспоравати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Наравно да такви подаци, укључујући Бранка чвршће и логичније у развојни ток српске поезије, чине његову личност не само јаснијом и ближом, него и већом.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ретко који песник, међутим, својим делом обухвата тако дуг развојни континуитет као Десанка Максимовић (1898-1993). Од прве збирке Песме (1924) па до наших дана она је седам деценија