Црњански, Милош - Сеобе 1
Тим више што му се доживотна веза са њом и сад још чинила права лудост. Навикнут на разврат, при свом трговању и сељакању, Аранђел Исакович заволе своју снаху пред њену смрт, једним чистим и оштрим осећањем од
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Одговори јој врло лагано и хладно, као да га то неколико речи стају велика напора: — Моја је дужност да гоним разврат и неваљалство из школе, а што старији помажу неваљалцима — њихов је грех...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И би рат, да се, над гробљем нашим, омили смех и разврат, и скине, навек, жуд за сином, са мутна ока? Зато је зар била тама меса и сјај мисли, дуж младости, невеселост горка и
Грчкост Версаља, баханалију, која је постала светковина, разврат, који је постао мудрост, урлик очаја и страсти, који је постао мутан, болан осмех.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сад се место њега јавило неко ново, грубо и необично... А иза тога распламтео се разврат, обухватио му душу и срце, и он осећа чудно задовољство у овом новом и примамљивом стању... Није он ни Станку омрзнуо.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја данас не знам за ноћи уморне. Ја данас имам једно труло време, Маскиран порок, разврат и незнање: С висине блуда допиру ми теме За суверено једно распадање. Ја данас имам једно труло време.
1910. НАШИ ДАНИ Развило се црно време опадања, Набујао шљам и разврат и пороци, Подиг'о се трули задах пропадања, Умрли су сви хероји и пророци. Развило се црно време опадања.
Ћипико, Иво - Приповетке
Најлепше жене, најлепши и најјачи људи. Врлина и порок. Девичанство и разврат. Највиша моћ и најниже ропство, слава и пропаст, — све то у једној ноћи. Све те слике су долазиле пред очи Иву Полићу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
АРСИЋ 146 СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ 147 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 148 ЉУБОВИ 149 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 151 МОТО 152 НЕПОЗНАТОЈ 153 РАЗВРАТ 154 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 156 СЕНИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА 157 СОЧИЊЕНИЈА ДЕРЖАВИНА У ШИШАТОВЦУ 160 ВУКУ СТЕФАНОВИЋУ, СЕРБЉИНУ
1817. Сима Милутиновић Сарајлија РАЗВРАТ Шта је слава и јунаштво, Шта је образ и поштење, Шта ли спомен и похвала, Шта л' по смрти празно име?
108, стр. 39—40; песме су у продужењу, на стр. 40—50, као и на стр. 93—105, наредне књиге Летописа). РАЗВРАТ (стр. 123). Први пут штампана у Летопису Матице српске за год. 1864, књ. 109, стр. 97; у истоме часопису, књ. 108, стр.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Векови минуше тако. Древни се идоли скрише, А разврат једнако живи и груба сила с њим, Ја се колебам снòва, и ја се не смејем више Над смрадним гробом тим.