Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Градић, доброћудан, мио, прима досељенике прво као путујуће позориште, па као људе и браћу. А кад се колонијица разврежи и оновчи, домородци омрзну и куну наметљивце и туђинце. „Гле, дошли дивљи да надмоћају и надмудре питоме!