Употреба речи развукла у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

се сада — срећна услед потврде да је волим, застиђена од моје дрскости, а што тражим отворено, гласно пољубац — беху развукла у осмех... Ех, то не беше осмех.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А она фигура дебелог, избријаног цивилног полицајца развукла се наједанпут, расплинула и као смола растезала и скупљала, па се после као утвара све више купила и губила а онда се

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Артемије Киша, киша, киша. Већ неколико дана пада непрекидно, ситна и млака. Магла се развукла преко долине и брда. Све је постало мокро и гњило. Спопао ме је дремеж. Дремам и у ходу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Иако малаксали, људи напрежу последњу снагу, па се чак смеју и шале. Дугачка колона развукла се млитаво по неком разривеном путу, као да су по њему хаубице „штеповале“. Коњи све чешће падају.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дрхтећи, дотаче он своје последње лице, кад му на врх носа израсла брадавица велика као орах — а уста се од ува до ува развукла. Одједном, као да су из земље никла, некаква деца! Прасну смех.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности