Краков, Станислав - КРИЛА
Мија се мало подиже. Војници леже као црне трупине по земљи. Главе се одигле. По вратовима се види да им се очи развукле. Очекују. Гледају у куће за оградама. — Ау, ау... огромни пас се залетео у ограду, и са пеном, уздигнуте главе урла.