Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Такве дуванкесе није ниједан момак у целоме Планинцу имао. Развуче је и пажљиво посматраше ствари које се у њој налазише, а то беше кремен, оцило и нешто мало труди...
— рече учитељ. — Ђоша, онај... Проклет, дабогда! А, ево, целу ми је старост својим неваљалим животом упрљао. Сремац развуче гајтанчић на кеси, рашири је и показа учитељу оцило, кремен и повеће парче труди.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево Сурепа, нека прича! — рече он. А смех се захори да с шума проламала. Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... И опет га окупише молити. — Добро, да причам! — рече он.
— рече Станко. — Зар умеш? — Понешто. Дадоше му гусле. Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... Лако су летели прсти његови по струнама... И изви се звук и затрепери над главама њиховим.
— Хоћеш духана? Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу.
— Он није грешио! — рече оштро. — Јесте! — рече Маринко. — Лажеш!... Ама криво седи, а право говори!... Маринко развуче усне. Њему сену нешто кроз главу. — Хоћеш баш да ти кажем праву истину? Твој Станко није крив.
Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... Смех се захори. Суреп само диже леву обрву и развуче усне... — Заврзан — Заврзан — рече он. — Збогом пошли!... Нека вам је просто!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја и сестра да умремо од смеха, а то се и оцу даде нешто на смех па неколико пута развуче мало леву страну од уста, и око левога ока набра му се кожа.
и опрости!” Послије јој се, ваљда од бола, развуче лице, трже се једном и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.
— Па сад ћеш, 'ћери, у име бога, у Биоград — рече поп и силом развуче уста. — Тамо ћеш свега видјети. — Биоград? — рече дијете и промијени се у лицу, а срце му залупа — Устани!...
Она срдито-тужно развуче крајеве усана: — На то нећу ништа да одговорим. Ја хтедох да окренем све у шалу. Почех кроз усиљен смех: — Молим,
Африка
Кад се ритам развуче, девојке и младићи приљубе се плећима једно уз друго и играју у месту слободним грудима и слабинама.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Добро, добро, омакло ми се. Ево, сад ћемо ми то — забрза Ђуро, испи нову чашу, подними се на руку и сјетно развуче: Ево мене у сукње обукли, чакшире ми порезници свукли, дабогда их громови потукли. — Стој! Стој! Ено га опет!
то би ти се некако и опростило — добродушно се утаче у разговор комесар Михаило, а на то сељак само заигра брком и развуче усне. — То ти је то, брате Мјаило, стигао сам ја њу.
Греота је да мали другар гладује. Сад и Видак развуче своје широко лице, као да су га не знам како похвалили. — Дај ти њега само, друже командиру.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Слепи Филип, у неону, изоштрује кост чеону. Тек да му је преко струне да развуче како уме, почеле би шуме српске од чудеса да се крсте.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Овога хоћу, овога нећу!“ Најзад га ево код саме страже, клизи тихо ко шајка, напери уво, развуче уста: „Ево се прича бајка!“ Хајдук је Ждерко и лопов голи, а ипак приче безмерно воли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Шта га питате? — упаде капетан. — Видите какав је смолав. — Средњи? — запита потпоручник. Резервиста развуче уста у осмех и процеди нешто у знак одобравања. — А ти? — обрати се капетан мени.
строже, и они сложно забацише главе удесно, затрупкаше ногама, а строј се пови, час напред, па назад, као житни вал, развуче се, опет се скупи и онда занеме... Чуо сам само звек својих мамуза. Неко се закашља.
— прекиде читање потпоручник. А Таса, онај с левога крила, са опуштеном доњом усном, развуче уста у блажен осмех, па се насмеја и потпоручник, а са њим и цела батерија. Сви су били на лицу.
— Слика или десетка. — Он се маши за џеп и вештим покретом развуче карте као лепезу. — Вуци, Попе: слика или цифра! — извади грош и стави на топовски точак.
— Слушај... Иди јој кажи да сам ја лекар, па да је прегледам. Наредник у недоумици погледа у мене. Ја се насмејах. Развуче и он уста — ману главом и пође излазу, али онда застаде. — А, ако не пристане? — Шта неће?... Мора, санитет захтева!
строго неколико момената, затим спусти поглед на моја рамена, са којих су лепршали пешкири и један крај његових усана развуче се у осмех. Насмејах се и ја. — Наредниче, наша је земља сада слободна. иди у село да нађеш стан и буди вољно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И кад какав свенуо старац погледа у ове чудне очи, развуче му се брк у страну и он зачуђено махне главом и у себи прошапће: »Часни је убио!«...
Гојка обузе пријатна топлина: Мило му што она сама везује своју судбину за његову, па и он развуче уста у широк весео смех. Погледа је и би му веома по вољи њено весело насмејано лице.
— И ви баш хоћете... не гнушате се мене?... Не презирете ме ?... прошапта она и покуша да развуче усне у осмех, али се оне искривише и задрхташе, одајући велики бол што је притискао душу... — Да презирем?...
И он извесно сад представља правога домаћина! И њему се то чини и смешно и у исто време чини му задовољство. Он развуче усне још јаче, и стаде руком гладити браду... XX Влајко учеста са посетама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Море, невоља је... Искочио београдски воз, па ће бити задоцњење. — А-а!... развуче Живко и весело пође са децом ка изласку.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!! Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема: — Ваљен Исус, вра-Брне. Здрав уранија! — Откуда ти у ово доба?
— Па опет развуче усне и додаде шапћући — а ти си помислија да те наговарам, кâ да и’... Бакоња окрете главу. — Госпе ми, дала би се и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Мучно да ће он што одати. — Хе — одговори писар — имамо ми поуздан лек за то — и насмеши се значајно. Кмет развуче вилице у широк глуп осмех и, као да је за тај случај потребно и његово мњење, одговори: — Ако ће, ако ће; то баш и ја
— Он однесе три банке са нешто ситнине, а ја узех једну... баш сам остао без марјаша. — Па... добро — развуче Вујо, али се видело да му није право. — А њему си казао све, куда ће! — Све, како си ми ти рекô.
Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. — Ђуро!... Гле мога Ђуре!... Станка!... — Добро јутро, нано! — О, децо...
Петровић, Растко - АФРИКА
Кад се ритам развуче, девојке и младићи приљубе се плећима једно уз друго и играју у месту слободним грудима и слабинама.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— рече пуковник Рајевски, и оно озбиљно лице, што изгледаше као да се никад није насмејало, развуче лак осмех — моји земљаци!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Једна страна лица развуче му се у осмех. — Ова објавица има ноћас да нестане — говорио је више у шали. Паљба је малаксала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ама шта ти људи, тако затворени, једу! — Друга госпа развуче усне, с правим сажаљењем, за прву госпу: — Ала питаш! она двојица газда, да су жива и здрава, и џакови и сандуци пуни
Право пред Миркова врата. Закуца, и усплахирена, не сачекав ни реч ни знак, уђе. Мирко развуче уста у задовољан осмех, али остаде потпуно миран; механички дохвати врећу и скиде је на под.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Страховита експлозија се проломи. Црни облак дима покуља, клупчајући се, а потом се развуче у тамну, непрозирну црну масу, која обави цео један брег. Посматрали смо занемели.
— Откуд? — Кад се оно заглависмо у оно село, дадоше ни једни коморџије. Могу д’идем да га испечем? Командиру се развуче један крај усана у осмех. Али био је заузет и само махну руком. Онда се обрати мени: Увек исти...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Та слутња пресијече све дјечаке, али се нико не усуди да је гласно искаже. Тек пошто се дим толико развуче да су већ могли кроза њ да виде читаву зараван, дјечаке по срцу лупи нешто туђе, одбојно и пустошно.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И за чудо божије, стара мрежетина нигде се не развуче, нит се где прокину. Стоварише рибу у барке, гладни, уморни дођоше сви, те се скупише под брегом око Христа.