Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
1788. Љубезна сербска јуносте! Посвештавајући ја ову књигу теби, чрез то ништа друго развје т в о ј е проштење, зато што с т о б о м не живим и оно што| сам ја од других научио т е б и не соопштавам, получити
Зашто да сам гди нибуд пребивати с т о б о м изабрао, то не би могло бити развје у само једном месту, селу или граду, а сприопштава|јући ти ову књижицу, свудћу с т о б о м бити и гди год она доспе и
Ништа друго није вредно никаква човека до толиког безумија довести развје само и једино сујеверије. А како ово не смета, свака словесна душа природно жели што добро чути и научити,
се богат роди ни сам не знајући како, или од каква сродника наследи богатство; овоме никакве чести није на том, развје ако буде знао с њим добро управити, онда се обичава рећи: дошло је у добре руке.
Ово је најпоследњи степен неразумија и бесловесности, који нимало човеку не приличествује, развје по тому што кад човек хоће да је зао, гори је од звера, и кад хоће да је глуп, глупљи је од истог магарета.
„И г о м о ј е б л а г о ј е и б р е м ј а м о ј е л е х к о”, зашто не иште од нас развје да смо разумни, просвештени, добри и синови Вишњаго.
Зато све те вешти (које ни на какву дјејствителну ползу ником нису, развје на детињску и сујеверну очију забаву и на нерасудну света гордост) нека се уложе у један капитал, а при томе наћи ће
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тко ми може довољно жарких суза дати ову моју несрећу довјека плакати? Више нејмам надежде, развје моју жалост сам ти, вишњи, о Боже, премјени на радост! 1762.
Сви убори, сва обућа, што је женских риза, Нејма ц'јене развје туђе, развје из Париза! Ко би рек'о? Радо чита и из наших књига, Да пригари, у чем може, знак својега жига; Тражи
Сви убори, сва обућа, што је женских риза, Нејма ц'јене развје туђе, развје из Париза! Ко би рек'о? Радо чита и из наших књига, Да пригари, у чем може, знак својега жига; Тражи навлаш у свачему
У Тријесту вјековати, шта би драже било Развје Драго, ког' се име диком преузвило? Вејрујете ми — ја знам да су вами гнусне лажи —, Врсника вам међу Србљи дангуби ко