Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Како су дошли, тако ће и отићи! — Ја идем на лустрајз, ако они дођу. Тако су се госпођа Макра и фрајла Паулина разговарале, и у том су се сложиле да се не удају за чика-Гавру и Чекмеџијића. Чика-Гавра и Чекмеџијић путују.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Бароница и сетерка биле су на другој страни скеле и разговарале нешто. Заправо, Бароница је говорила, а оно нешто што је остало од сетерке покушавало је да режи.
Ћути! - рекох себи. - Ако нешто кажеш, он ће остатак недеље провести пребацујући јој то. Ћути. Драгана и Јасмина су разговарале нешто, сваки час упирући поглед у мене. Онда је Јасмина рекла како сам заљубљен у Туркињу, а мама се насмешила.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Остаће женидбе Танталус: женске ваздан око њега, али кад хоће да прихвати, свака измакне. Са Шамиком разговарале се женске не као са мушким, но као са женским, а ипак је Шамика леп човек, и што се форме тиче нема замерке.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И, као што рекох, све је било по старом. Опет смо заједно вечеравали, матере су се разговарале, ти си штогод шила или плела, а ја читао.
И зато она сада није пред њих ни излазила. У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле. Уто и ноћ беше пала. Мати јој уђе и ма да је знала да она неће, опет реда ради, упита је: — Да
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ако Наћвар отегне (шта не дај бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије. Тако су се слуге разговарале на сијелу. Као што се види нијесу имале што завидјети Шкељу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
са којег Узун-Миркова улица истиче из Студентског трга, поред велике зграде у којој је некада била Београдска берза, разговарале су две девојке, доброћудно радознале.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КО НАЈБОЉЕ МИЛУЈЕ? Сиђеле негђе жене и ђевојке на прелу према сунцу, па се о свачему разговарале. Једна ђевојка која ту бијаше, доста пристара, рече: — Ма хвала боту, да ми је знати ко најбоље милује?
Краков, Станислав - КРИЛА
Прљаве, брадате коморџије вукле су муницијом натоварене мазге. Друге су коморџије крај ватре разговарале: — Ма како то, људи, кад је Бог стварао земљу да сваком команданту створи по неку стену?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И увек их је код њих било. Или су радиле или разговарале. Колико их је пута Младен затицао: доле, у соби, у кујни, раскомоћене, у разговору, ћеретању, и то некако слободно,