Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ После тога настаде тихо шапутање. Тетка их је познавала: знала је да кад имају нешто тајно да разговарају, не маре да их ко слуша, па макар и најприснији. И она изађе.
А та оџаклијица служила је учитељу и сељацима као за неко „предсобље“: онде се они око ватре скупе, пуше и разговарају, све док учитељ не дође.
Баш као да су рођени једно за другога! Лепши пар не би у свету нашао!... Пре сам их негде видео где разговарају: поруменели обоје, а шапућу...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Нек видимо чему нас другом ова басна учи. Сад се народи почињу као иза сна будити, и међу собом се разговарају: како се је то догодило да за толико стотина година они исти који су на богатство горе него на курјаке викали, њега се
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Обојица воле, особито кад се нађу с учитељем у механи, да се разговарају о научним стварима. Ономе што гледа преко човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Марко.
Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају. — Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих. — Та свакојако, господине! Нема оних старих година.
Одмах по ручку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе.
И тако остаде с адвокатом у сали. Стали су украј и разговарају се. Баш се тада играо неки кадрил, један дугајлија дере се командујући: »дурдеме! шунегле!
Неки поседали, неки полегали насатке, неки потрбушке, па се помало разговарају. Кмет и још њих два-три пуше на кратке чибучиће.
Неки поседали по трави, а неки стоје. Слабо се разговарају а почесто погледају један другога испод очију. Као да их је стид што су онако завршили свој пређашњи састанак на
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори. Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају. То су одељење звали „кућа”.
Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се. Онда поседају и разговарају. Разговор им паметан, шала уљудна. Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.
— А отац, а мајка?... Он погледа. Врата на кући отворена. Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. Ко да их остави?... Зар да их под седу косу убија?... Зар да им под старост загорча дане?...
Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше. Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. И би му мило, па се рашћерета. Осећао је као да је међу својим друговима.
Само сам ја одвајао сву да. Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели. Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте. Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и...
Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... Војводе стале насред шанца, па разговарају: — Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. — Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... — Ја мислим да хоће!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Изнијели један сто из суднице поред њега дугачка клупа и неколико троногих столица. Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и о оном, а младеж се игра и весели. А друмом за наше село иду једна кола, и у њима један господин човјек.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ето, тако се разговарају две попадије. ГЛАВА ДРУГА У којој већ отпочиње помало сама прича, мада се може узети и да је она продужење главе
А омладина, фрајла Јула и фрајла Меланија, само се цмачу и смеше једна на другу. Шта се разговарају, то ће сам бог знати, шапћу па се зацене од смеја, наслоне се једна на другу, па се њихају и смеју тако, док их мамице
Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају. Док се они разговарају, имаће прилике читалац да разгледа авлију.
Домаћин и гост се зауставише на авлијским вратима па се нешто разговарају. Док се они разговарају, имаће прилике читалац да разгледа авлију.
Јутрење свршено, излази свет из цркве. Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући. Разговарају се идући тако из цркве о свачему; о дану, како је леп, а како је и ноћас изгледало да ће бити кише. О госту ни речи!
Људи се крећу достојанствено напред: ниједан нема лулу у устима, него са штаповима у рукама иду и разговарају се, а жене и ћерке за њима.
Бабе се разговарају о редушама, и о томе како је лети лакше него зими сетити се шта да се зготови за ручак; људи о пољским радовима и о
Не ваља, ништа не ваља! Биће, што рекли наши стари, »крвопролитија« неког, биће, биће! Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.
ручка увек мирољубиви и добре воље, зато су и после ове сцене продужили — к’о да ништа није ни било — да пију и да се разговарају о економији.
После читања чека их »јаузн«, а после овога излазе и шетају се испред куће и разговарају, а разговору заљубљених никад краја. Шетају се тако већ у мрак.
Јула, и отима руке за које се Шаца као дављеник ухватио, и не пушта их, него јој шапатом одговара, па се тако тихо разговарају. — А шта ти ту стојиш? — рећи ће гђа Сида, која се доцније опет пробудила кад је Јула кинула.
па се примиче и једу заједно, нуди један другог бољим залогајима, и заливају их из бокала који се и празни и пуни, и разговарају се о хитном путовању попова. А домаћин се једнако чуди Нићи како и откуд он све то зна.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Муштерија у дућану лупа, иште цигарете. Госпођа Перса изиђе. Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају. — Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.
Најпре отиде Парковић с чика-Гавром Белкићу. Разговарају се, питају да л’ је рад фрајла-Анку удати. — Зашто не, — одговори им, — само нек се нађе какав честит младожења.
То ме највише мучи! — Мени се чини да Ружичић Јулку воли. — И мени се чини; само она њега да не воли! Тако се разговарају док не заспу. Сутрадан иду мушки шетати се. Љуба иде са Ружичићем да га искуша. Већ су се прилично упознали.
Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се. Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.
Кад сам била у Бечу код мадам, па кад идем па променаду, а мене барони са лорњет гледају; а кад се са мадам разговарају, они кажу: Тоз ис а хибше грихин! А тај крајзлер имао кураж са мном се разговарати?
Мисли, не зна шта да ради. Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем. Разговарају о фрајла-Јулки. Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто. Покаже му њено писмо.
Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу. Разговарају се. Чекмеџијић се нешто хладан и поносит показује, а њој очи од радости играју. Он једва чека да чика-Гавра дође.
Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити. Тако се на путу разговарају, час о старој фрајли, час опет о фрајли Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад није видео.
Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша. Донекле се тако разговарају, онда устану женске да вечеру приправљају. Међутим се људи разговарају и пију.
Донекле се тако разговарају, онда устану женске да вечеру приправљају. Међутим се људи разговарају и пију. Каткад се Гледић са чика-Гавром заговори, а Чекмеџијић се донде мисли како му се девојка допада.
Чика-Гавра изиђе. Гледић је већ у авлији, прегледа економију. Сада се по авлији њих двоје шетају и разговарају, а све о Љуби и Марти. Гледићка и Марта већ су сасвим обучене. Гледићка зове Марту у трећу собу да се с њом разговара.
Сад гледај посао. За женскима дође Гледић И чика-Гавра у исту собу. Гледић зове жену те се сви троје разговарају. Чика-Гавра се погађа. Гледић даје хиљаду шајна и леп штафирунг, а Чика-Гавра иште две хиљаде.
Африка
Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије одевена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Три сестре су, у својој одаји, наставиле да се разговарају и кикоћу, и да гачу као гуске, али су се и оне смириле, пред зору. Чуо се само лавеж паса.
Кад му се очи навикнуше на полумрак и уши на ту чудну тишину, Исакович чу да се ти људи разговарају, али са одстојања, као да се, једва још чујно, довикују, са неких брда и стена, издалека. Промукло.
Павле је био застао и гледао их је разрогаченим очима. Штенгл је тврдио да се та двојица, ипак, још, разговарају, и тако, са дрхћућим уснама, умирући.
Треба, вели, са Василијем да разговарају. Кајзерлинг се као помами на то. Викну да капетана то није питао. Тај обешењак (гроф рече „Фаулензер“), ако га не
Петар и Ђурђе су имали обичај да стану у прозор у Петровој соби и да разговарају о својој судбини, и Росији. Ласте су летеле око њихових глава, а, кад би се смрачило, из торњева прекопута, слепи
Можда се последњи пут, каже, разговарају, као браћа, а нема места за дуга брбљања. Нико њему не треба да соли памет, о несрећи која га је стигла.
Приносећи чибуке Исаковичу, Божич му рече да, иначе, пре вечере, ни он не би пушио, али воли чибук, кад се људи разговарају. Лепше је уз дим. Дим је, каже, и све друго на свету! И фамилија, и кућа, и гостопримство, и пријатељство.
тренутка, осетио да се не ради ни о каквој тучи, или мржњи Трифуновој, него, напротив, да га Трифун води да се мирно разговарају, у сенкама, далеко од пролазника. Трифун му рече само да има да му каже, нешто, важно.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На први поглед пада у очи нека спорост у говору и у покретима. Старовлашани се дозивају и разговарају на даљини, чак с једног брда на друго. Они певају монотоне и развучене песме, често запушивши једно ухо.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Између нас и женскога WЦ-а једна је танка преграда и могли смо да чујемо како девојчице раде оно нешто и разговарају међу собом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. — Промислићу се. Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити.
— Ја тридесет. — И ја тридесет. — Дај руку. — Ево. Господар Софра пљесне Кречареву, и договор је свршен. Сад се разговарају о коњима, колима, дугачким платнарским сандуцима, о „ауспруху”; њих двојица, господар Софра и Кречар, ставиће из свог
У биртији прави лопови. Сад улазе, сад излазе, сад нови долазе. Лопови се разговарају; Чамча зна добро мађарски, као и остали. — Шта мислите, какви су то људи? — Судац није ни један! — То су трговци!
— Тај ће наш бити — Тај ће мој бити! Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске силе.
Чамча пружи руку. Софра му претисне мало руку, Чамча јаукне. — Ал’ си баш јак ко коњ! Тако се њих двојица разговарају, а Кречар само слуша, — још није из њега страх изишао.
— Да видим. — Сад ће о’де бити. Чамча ослови Кречара да донесе запечаћену боцу. Кречар поклони се и оде. Разговарају се донде. Пита га гроф како му иду послови, како одавно није био у Пољској. Чамча му на све одговара.
Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. Донекле се тако разговарају, па онда легну. Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано. Ујутру исплате бирташа и отпутују.
Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му
Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности. Све се њих двојица разговарају.
Ту после једнако се о трговини разговарају. Тако више пута га на ручак звао. Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете,
Једног дана, баш у подне, господар Софра са Катицом руча, о Пери се разговарају, кад чују се нека кола у авлији. И то морају страна кола бити, јер господар Софра позна свој а кола чак из другог
Сви се разиђу. Сутрадан, после ручка, господар Софра и Шамика разговарају се. — Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? — Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Због тога су младићи, не престајући да разговарају, заузимали позиције за старт, приближавајући се готово неприметно изабраним девојкама, корак по корак, једва приметним
У оним ретким часовима када се пред крајњим станицама тролејбус нагло изпразни, могли су и да разговарају, па чак и да запале цигарете.
се трудила да им се допадне, док је стајала насред пролаза; да је не одбију, да не кажу како имају нешто поверљиво да разговарају и због тога не могу никога примити за сто. Најзад, изгледа да су преговори били успешно окончани — пристали су!
Матавуљ, Симо - УСКОК
су у нашем племену — настави дијете — да се ноћу пред вратима његове ћелије може чути разговор, баш као да двојица разговарају! А то, веле, дође му у походе свети Василије Острошки, у помоћи нам био! Је ли то истина, стрико?
Једва чекам! Јанко је разумио шта Крцун мисли, јер то не бјеше први пут да о тој ствари разговарају. Знао је да се браственици у потаји спремају да изненаде и обрадују кнеза Драга главом којега Мушовића из Никшића, јер
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Сви ћуте и слабо се један с другим разговарају. А и сам газда Радисав воли то више него вреву и галаму. Нарочито мрзи свираче и песме, а Цигане и швалерске песме —
ГЛАВА ЧЕТВРТА Ето тако се понекад или, боље рећи, почешће разговарају отац и син. Јер син, како је брзо схватао, тако је брзо и заборављао те честе очеве лекције из владања, можда већ и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
дан, после ручка, за време највеће врелине и жеге, скупе се жене и девојке, и испод великих капија у хладу седе и разговарају се. Деца гологлава, боса, само у кошуљи, обарају каменицама зреле дудиње и трешње које виси преко зидова на улици.
Све је то било своје, блиско, рођено... Један другога пецка, нуде се дуваном. Разговарају се, чекају попа да пресече колач. Дође и поп. Сви стоје гологлави, он чита, кади, они метанишу, крсте се.
Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико њих долазе, доносе понуде, седе код њега, разговарају га, чувају. — Па добро, дођи. — Испрати ме он, обрадован мојим обећањем. — Ми целе ноћи седимо. Ја никако не спавам.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А тај њему одговори: — Боље тебе нашао, зете! Па одмах сједну вечерати. За вечером се разговарају о свачему, и напосљетку царевић каже да иде Баш-Челика да тражи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
стрпате у неки поправни дом за старце, где им је тако лепо (Чујем тако неки дан у трамвају: „Нису сами, имају с ким да разговарају, а станују у слатким малим собицама, све по осморо, све чисто!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ова је двоспратна и пред њом једна клупа и више столица. Неколико младих људи стоје и разговарају. — Ово је моја мала, — каже жена за девојчицу која јој се баца у сукње. — Како се зовеш? — Хуана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сељаци су пристизали у масама. Пописана кола закрчила улице. На угловима се окупили ђаци и весело разговарају, а трговци задовољно трљају руке. На станици жагор. Дугачка композиција, пуна муниције, креће...
— Прошли су они кроз сто руку. Када пређосмо батерију, војници весело разговарају. Као да је онај притајени култ према моћној царевини потамнео, јер су људи видели како царски војници повијају кичму,
Шта ћеш... посао је посао! — и Милан оде у своју батерију. Војници на маршу разговарају о кући, о селу. О рату најмање говоре.
Неки се већ дижу и неодлучно прилазе топовима. Онда се одмичу, као да некога траже. Ево... једнога воде, нешто разговарају... Двојица дохватише лафет!... Окрећу топ! Да ли је могуће... Коса нам се диже на глави. Један приђе седишту нишаџије.
Јер сада ће ступити у борбу, можда у највећи окршај. Сакупљају се они у мале групице и са притајеном зебњом разговарају... А из села журно беже старци, жене и деца.
Двојица се наднели над једном даском и сасвим озбиљно разговарају: — Пази, славу јој њену, колика је!... — Их, грош би на леђима носила. — Како... сламку би у устима држала.
Зар су они коња крали, па га после фарбали, а тек неће точак са фуражних кола. И док војници разговарају и сумњиче поједине своје другове из других батерија, Јанкуљ зинуо, и размишља.
Сви приђоше. Та знају се они одавно: из истог су краја, а ратују већ толико година. Виђају се сваки дан, разговарају о кући. У селу су комшије.
Она нека само викне: уху. Опростим се и пођем. Чекам је у мраку, чекам... кад чујем, неки ми се приближавају и разговарају. Назирем, мушко и женско... У, бога ти, где ће ме видети, и онда је пропала ствар...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Зар он са оном његовом пипавом мирноћом може да створи овакав живот... гле како се живо и весело разговарају ! А ја... са овако живом природом, стварам војнике. Чудно !... Али знам, то је све она проклета моја суровост.
Они се већ одавно значајно погледају, имају неке своје нарочите, тајне знаке и изразе кад се разговарају пред Гојком. Љубица већ не може више да сакрива узбуђење и руменило, кад је по неки пут Влајко пресече оштрим и чудним
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Добра деца не иду, не трче, не разговарају, не пењу се на дрвеће, не једну воће, не пију хладну воду, не излазе у шуму, не купају се, и — већ ко ће све то
— Нисам знао да је толико луд? — разговарају луди. — Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. — и ја, али није оволико било.
— рече други. — А, ето ти твога Талба, а јуче га хоћете да председава на збору! — Е, па ко га знао! Разговарају, а стењу од бола и увијају се, али крију један од другога, јер сваког срамота да се покаже кукавицом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... На првој раскрсници подели се друштво.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА, ДВА ГРАЂАНИНА и ПРЕЂАШЊИ ИВКОВИЋ (улази у своју собу са Јовицом и још два грађанина и врло живо разговарају). МЛАДЕН (сети се): А, јес', а ја заборавио, ево и ово. (Даје му листић.) ЈЕВРЕМ (узима и загледа): Шта је ово?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. — Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич? Власт.
Седе тако поваздан у механи, па се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.
Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!
»Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра
Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића.
Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега. Очима се разговарају. Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад помислим и ја какав бјеше, распале се уз мене пламови! ГЛАВАРИ СЈЕДЕ ОКОЛО ВЕЉЕГА ГУВНА И РАЗГОВАРАЈУ СЕ, ДОК ЕВО ТИ ТРИ ЧЕТИРИ СТОТИНЕ ОЗРИНИЋАХ. ЦУЦАХ И БЈЕЛИЦАХ. СВИ ПОСЈЕДАШЕ ПРЕД ГЛАВАРЕ И ДРЖЕ ДУГЕ ПУШКЕ УЗ РАМЕНА.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и разговарају се и то гласно, да се и код њих овамо у кујни чује.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сердар, измакнувши се зовну је, а дјевојку посла к рањенику. Домаћица му се примаче, те почеше шапатом да се разговарају о домаћим потребама што их дан доноси. Стана отиде к рањеноме момку. „Јанко! треба ли ти што?“ започе она.
“ „Да.“ „Е, са срећом!“ рече сердар дижући се. „Идем да вам што наредим за вечеру!“ Њих двојица стадоше живо да се разговарају. Јанко чујући за те чудне госте, изађе из куће, па им се примицаше. Они га видјеше, али не свратише пажње.
Кад већ стигну ка гладама, дигне се граја да планину загуши. Чељад се дозивљу и вичући разговарају, јер је ред викати на тој висини међу блејањем и риком.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Наш газда истук’о газдарицу! — говоре гуске међу собом, а гусан, као да се љути што о томе разговарају, шиче: Пс! Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А тај њему одговори: „Боље тебе нашао, зете!“ Па одмах сједну вечерати. За вечером се разговарају о свачему, и напосљетку царевић каже да иде Баш-Челика да тражи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Млађи пролазе који куд по доксати, а старешине поседали с игумном пред његовом ћелијом и разговарају се. Како нас упазе с торбом на леђи, познаду да смо странски људи; љубопитни за сазнати узрок нашега странствованија,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ове двојице, ни Вожд ни Добрача, није сматран за разговорног, ипак су та двојица, кад би остали насамо, умели дуго да разговарају.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Почеше да се опет неусиљено разговарају и да оживљују старе успомене. „Како године брзо пролазе!“, рече госпођа Смит. „Не могу скоро да верујем да су
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Топло је, осећа се дах мора, и небо је мирно, плаво, благо. И брадати, чађави људи живахнули па разговарају: — Ето ти, долија и Ресула. — Ја, заглави сиромах. — А и био је, брате, некако опасан човек.
с њим да говори рђавим српским језиком, са оним енглеским изговором и стегнутих вилица, и цело боговетно вече разговарају, претресају разна актуелна питања и ћаскају те о овоме те о ономе, и прича му Илија Васић како они, Енглези, ужасно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
стакалца негдје напоље, на мрку плоху самостанског зида, на збрчкана лица двију домаћица што на повратку с тржнице разговарају на улици, на њушкицу младе мачке која се труди да шапицом отресе свјетлосни одраз.
Други се изваљали на сумњивој болничкој трави (недалеко цвијета одбачена крпица газе с капљом крвава гноја) и разговарају с посјетиоцима одматајући понуде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А тај њему одговори: — Боље тебе нашао, зете! — па одмах сједну вечерати. За вечером се разговарају о свачему, и напосљетку царевић каже да иде Баш-Челика да тражи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
си, глупане, морао да преседнеш у Гензендорфу - одговорио је кондуктер уобичајеним тоном аустријских чиновника када разговарају са Србима. - А зашто ме нисте пробудили у Гензендорфу? - усудио сам се да протествујем.
Ћипико, Иво - Приповетке
Код мора у пуном подзимњем дану сунце их лијепо грије; топло им, па задовољно раде. Понешто и разговарају, понајвише раде и ћуте, као да мисли сабирају.
Ту се у сунцу срета са Спасојем. Он је води у хлад. Пландују и разговарају, но не сјећа се ријечи. А не сјећа се ни мјеста, засве да јој се чини да је некада ту била.
— Да вам причам. То је таман као оно кад се чобани, пазећи стоку, бјеху окупили око ватре, па разговарају о вуку. Један вели: „Да сада дође, убио би' га из пушке као зеца.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: О чему? ВАСА: Па о томе што је изашло у новинама. ЖИВКА: Море, шта ме се тиче што ће они да разговарају, него што ти њему ниси казао... ВАСА (пресече је): Чекај, молим те. Још нешто ми је казао.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А жене сасвим отворене, голе до рамена и до изнад колена. Смеју се, граше и разговарају с ким хоћеш. Мунарета као пуста, ретко да чујеш мујезина.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Гледим, боже мој, гдикоје велике госпође, грофице баронице, пак и не пазе шта су. Иду просто обучене, са сваким се разговарају, оне се јошт прве клањају. Чисто се ја стидим. Благо оном кој је од натуре на ноблес створен.
Петровић, Растко - АФРИКА
Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла. На улици разговарају црне жене између себе. Како је Дакар вавилонска кула, то је свака друкчије очешљана и свака друкчије одевена.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Војска као море притисла пољану, а од ње малко у страни, на једном брежуљку, разговарају две српске војводе — Караџић и Комаров! Разговор мопа да је важан, јер се води пред ступање у битку.
Немаштина смо ти љyта... Ишли смо у ланцу прикупљајући непрестано гомилицу за гомилицом. Двојица до мене разговарају се: — О Бућкало. — Шта је, Трбо?
Пешаци одступали, и није да беже, већ их сретосмо у гомилицама где ошљаре полако и мирно се разговарају. Батерија остала гола.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Командир ме је поучавао као ђака, али без ироније, која је иначе својствена пешацима кад разговарају с артиљерцима. Ишао сам послушно за њим. Следовао сам му са пуним поверењем.
Наиђе разводник и понуди програм. Он га купи и пружи прво оној дами поред себе. Она узе. Тада су почели ра разговарају. Али сала се замрачи и на платну се појавише слике.
Из земунице је допирао једнолики глас телефонисте. У ово глуво доба ноћи они разговарају међу собом, да не заспе. У близини чекао ме ордонанс са коњима. Уском путањом ишли смо у правцу ровова.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
затресе, јер се толико занио у говору да му се чинило да сад гледа пред собом Ђурђију и Џибукарду и слуша како се разговарају. Поврати се из дрхтавог, ватреног заноса, па настави: Тргнем пушку из кубурлука: 'оћу ли пуцати, мислим се.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Е, јеси чуо, баш си ти некакав неучтив човек! Видиш да се два чиновника разговарају, а ти твога Јосифа из Трбушнице. Како то, оца му, не помислиш мало: ови чиновници падоше с ногу радећи, право је да се
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди. Где си ти? Оди да седимо! — позивао би их да као пре, некада, ту седе, разговарају, шале се, као да је ту још отац Младенов, њихов друг. После би већ, као увек, око ручка навирила баба.
И кад види испред дућана њих, старе, другове сина покојног, како ту седе, разговарају, као да није он, отац Младенов, умро, већ да је и он ту, да и он с њима седи, баба би, сва срећна, онда с њима
Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају. Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће.
Пошто се, стојећи, са сваком здрави, распита, одлази горе, на горњи бој, остављајући их саме да и даље седе, разговарају се докле год хоће.
гласова о женидби, силних наводаџија, већ и момци у дућану и остали по чаршији друкчије, некако слободније га гледају, разговарају се с њиме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бујад (птерідіум аqуилинум). Митска биљка: ко би имао њено семе, знао би о чему се птице разговарају, сама би му се казивала свака лековита травка, могао би да отвори сваку браву. Али тешко је доћи до семена, јер б.
Ћипико, Иво - Пауци
Залажу се печеницом, пуше и пију из пуне букаре приморско вино; на махове разговарају, а понајвише пушећи у ватру гледају. И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ.
Највише, докони, разговарају, и, погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погна и — гоња је. Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату
збаци и, страхом овладана, моли га и преклиње да је пусти — и, пустивши је, одмакне се цура од њега и опет стојећки разговарају. Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине!
— Опрости, Раде, — покаја се Маша — опрости! Бог са мном! Што ми паде на ум!... Гдје је то? Залуду, не волим му... Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају да је најприје захватио долове и драге и узлази, ка висовима планине, чија
Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује... а комшијски кланци особитим договорним звиждуком разговарају. Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека...
Усред пољских радња дођоше позови, и оба, Војкан и Петар, упутише се заједно у варош. Путем разговарају о доброј години; већ жање се и Петар Војкану нуди, кад своје оврше, за вршидбу свога коња. Путем сунце жеже.
Људи код ватре напунише луле, пале и разговарају. —Гледај, — опази један вријеменит човјек, гледајући на мјешине причвршћене уз самар, — мора да је коњ превалио усред
Гледајте траг у снијегу... И о томе , разговарају неко вријеме. Па се најпослије сјетише и договарају се што треба да се уради.
Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и гледајући разговарају.
Кад се донијело вино, друштво се примири. Пију и весело разговарају. — Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор.
— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо ... — Мучите! Данас је велики дан! Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к'о да им мисли нису заједничке. — А што ти је од брата? Је ли био у затвору.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Очекујемо да нас Лауш позове. Нестрпљиви смо и узнемирени. Војници стоје у групама и живо разговарају. Старији су смркнути, млађи готово радосни. Неколицина њих, голобрадих, поскакују као да се спремају за свадбу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срећко свраћа, разговарају, понекад и руча. Сасвим издалека га тек питају да ли му што треба. „Зарадим, доста.” Мајка и отац спусте главу: мучи
Њих двоје разговарају, паметно, озбиљно, тихо. Он прича о свом школовању на страни, о првим плановима живота. Она говори о деду и оцу, о
латинског најбоље оцене — али знам и то да се твоји попови по цео дан моле Богу латински, и кажу, и с папом латински разговарају... Е, сад, ако ти добро научиш латински, може да се деси да се то чује, и да постанеш поп.
Једне вечери, седе госпа Нола и Јулица на малим сељачким столцима — „мебл” који је донела Станојла Перчинова — и разговарају. На крилу госпа Нолином је мали Бата Милушић, а у његовом крилу корпа, а у корпи мачка и шарени плајвази за цртање.
Сваке суботе, стари професор историје, сада у пенсији, долази код Бранка на ручак, а после у кабинету разговарају, па је и то доносило радости. — Навикавате се, драги Каленићу? Моћи ће се и тако?
Има пуно ђака који те знају по песмама и драмама, и желе да с тобом разговарају о школским приликама у свету. — Откуда вечера сад, у јесен?
Хвали се тим лекару, а лекар га теши и храбри, али запажа да пациент, док разговарају, непрестано дрема. Доктор спрема инјекцију. Пациент спава. Доктор опипа било, и диже Павлу обе руке увис. Павле спава.
Дечјег живота је мало било у тој деци. Мирно разговарају па ћуте; па се нашале с неком матором примедбом; па обришу кецељицама сузне очи и заћуте.
момци у касарни, не умем ни да кажем како су добри, шале се са мном, понекад се и играју, као да су деца, а понекад разговарају преда мном као да сам ја већ човек. Показују ми оружје, причају о скитницама и о лоповима и о шверцерима и шпијонима...
Суботом увече, ако је вечера мало боља, па вера у живот порасте, Сава и његова жена разговарају, много желе неки комшилук, маштају да некада дозидају још једну собицу, и докупе земљишта за башту.
Али ко зна шта закону живота још може доћи на ум. Седе Ната и Мирко, почели једно другом да говоре ти, смеше се, разговарају интимно, забрину се, па препричавају беспослице. Одмарају се од нечега, годи им.
Преобуче се, и с ћерком Софијом иде у шетњу, далеко изван града. Носе доглед, посматрају, разговарају, заћуте. Софија, својим складним, лаким ходом води, отац за њом скакуће преко рупа и шљунковитих наноса дуж реке.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Родитељи девојке учтиво госте дочекују, воде ји у најчистију своју собу. Ту се разговарају како је жито у Банату. Девојка, међутим, доноси шљивовицу и госте послужује.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Код нас војник стоји пред спољним вратима. Али кога овај чува? — разговарају официри. — Ех, знак достојанства... Зауставих једног официра, да запитам за стан.
Одређени су пожарни, који треба на смену да ложе ватре целе ноћи, а около су постављени стражари са пушкама. Војници разговарају да ли је боље да простру ћебе испод себе, и да их бије ведрина, или да легну на голе гране, а да се ћебетом покрију.
Али на свакога војника по осмина само. Обрће Груја оно парче хлеба и вели: — Ово, бре, нема ни за један зуб. Разговарају војници да ли је боље да то парче грицкају, или у неколико залогаја да прогутају. — Помало, а поваздан — вели један.
И зато брђани љубоморно погледају на пољски дивизион, где ржу коњи. Загледају мазге и разговарају: — Пази, славу јој њену, прави „кинез“. — Али откуда им ’волики магарци! — А кажу носи ка мечка.
Од силне жеђи и наша мисао као да је замрла. Ни на шта друго не мислимо него само на воду. Чујем како ордонанси разговарају: — Вала пристао бих да се још једном вратим кроз Црну Гору, само због оне воде у Андријевици.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
са црвеним петама, оне што кажу да га воле као своје дете, оне га не само слободније гледају него се и зауставе и разговарају с њим; а кад се праштају, не може човек да сачека краја. По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!
Тетка Дока пије и кафу и мастику и уз то пуши као Турчин. Срчу кафу и разговарају о удавачама за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу.
знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како Калини дршће глас, и како га меко и дубоко погледа својим великим и као јунска поноћ црним и топлим очима!..
чак ни интересантан; а то је просто стога што је тамо, у том свету, срамота да се мушко и женско и погледају, а камоли разговарају.
(А и да није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта.
није тако, опет би дијалог био врло обичан, јер у таквим приликама заљубљени обично не знају шта да разговарају, или разговарају којешта.
Увече нађе Мане Митанчу у Трговачкој касини. Уз чашицу мастике, мезетишући маслинке, разговарају се о том. Каже му Мане у чему је ствар, а Митанче, наравно, одмах пристане.
Журно се спрема у обема кућама. Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне што боље.