Употреба речи разговор у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Све ми се чини да бих у овим нашим планинама блејање овцино пре разумео него њихов разговор... Па сам онде видео и Шваба и Маџара — какви су то, опет, гадови! Да те бог сачува!...

Милисавом; поклонише се пред капетаном, лепо се поздравише, па онда стадоше сви дупке, чекајући да капетан почне разговор. — Одавно те нисам видео, Радоване...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А | осим тога, по реду разговор, ван да га је ко под аренду узео. Притом ваља знати да у садање време људи на дела више сматрају неголи на

| 91 Зец и лав Зец се упозна с једним лавом, упусти се с њим у велики разговор, и међу прочим упита га: „Како то бива да лав, така страшна звер, пак се боји петлова гласа?

” Али мал' не заборависмо нашу басну. Но топола ми је крива, и на ови ме разговор навукла с своји милиони које с кором својом храни; но ово| ће свак наћи у вишереченој књижици кад се преведе, а ми сад

Ако ли (како се често случава) што има изгуби, ништа му не остаје него срамотно име. Ево један кратак разговор некога старога капетана Рашковића, из Голубића у Далмацији, с једним Светогорцем, који сам у његовом дому, на дан

— Ови кратки разговор може с временом бити полезан за оне који се спремају на такова достоинства: да се не уздају да ћеду од њих подучити

Ови сљедујући блатогмижући разговор често од многих случавао ми се слушати: „Нашто нами наука! На каква господства, славу и богатство чрез њу уздамо се

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Ти знаш само толико, да се то ради у мраку. Одмиче ноћ, а ти чекаш да ти се пресуда јави. Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави. Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ту су измешате жене, људи, деца и девојке, и у цркви диже се разговор и ништа се не чује шта свештеник из олтара чита. Тешко ми је до Бога било, јербо сам видио у Срему како се чиновно по

— Они истина ућуте на мало, но опет, особито жене, почну разговор и вреву. Онда обично мој отац, кад је у цркви, опомене народ и запрети да ћуте.

̓ (да му дође писар), и понуди нас да седнемо. Помози, Боже, поврати се наш паша! Кафа се донесе и разговор се поведе колико ће која нахија дати војске.

Кад се Турци ваљевци и друге касаблије скупе на село (еглену, разговор), оде и он међу њи̓, седне и рекне им: „Ако Бог да, сутра или прекосутра, како пређемо Дрину, одма ћу да запалим

Коњици около стоје, а ми са Карађорђем уђемо у чадор везиру на разговор. Катић толмачи. (Заборавио сам казати: ону ноћ, кад је везир на конак на Беле Воде дошао, све четири дахије седну у

” а Филиповић ману главом па каже: „Француз остаје свуда Француз”. — затим поведемо опет разговор о његовом поласку, и он рече: „Да је Бог дао, да најмање писмо имате од поглавара с Врачара на мене, могао би̓ се онда

Дођем Текелији на врата; не пуштају ме у собу. Замолим за кратак разговор с господином; кажу му какав мундир имам. Рекне, уђо̓, скинем капу; види голем перчин а малу браду (јербо је била

Зауставимо војску. Наместим страже, да се војска близу робљу не прикучује. Дође весник од Турака, моле да изађу на разговор. То им се одобри, и дође их 20, које стараца бели̓ брада, које агалара.

— И даде ми Булгаков цедуљу под печатом, и однесем је Недоби, који одма оде Булгакову на разговор. — Код оца Ћермана ручам, и с њим одем у секретара Даниловског препоручити се; он сказал: дело је ваше у графа

Ја слузе предал писмо, и кажем, да ћу доћи у 7 сати на разговор и тако вратим се. То вече у полак 7 сати одем опет, нађем г.

— У то доба дође момче, пресече нам разговор, и даде ми оно писмо које сам малопре његову момку био дао, тј. Мелентијево, Молерово, Максимово, Цукићево и прочих,

Фрушићем гди Лорд обитава, предамо секретару; он нам каже: „Док Лорд прочита и види, пак или ће вас звати на разговор, или ће преко нас што буде казати”, и запишу у њихов дневник наш адрес и нумеру гди пребивамо. З., 4. и 5.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

уплећући опет по неку страну реч, и хоћаше забраздити далеко са Симом да не уђоше она два практиканта из среске куће. Разговор се одмах прекиде. Учитељ приђе к њима да се упита.

Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.

Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор. Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив... — Служите се, господине!

Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор. Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив... — Служите се, господине!

— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. Игра и весеље трајало је до пред мрак. У сами мрак поче се народ разилазити, свак на своју страну.

Газда Милун наручи чељади да донесу и Видаку кафу, и ту заметнуше њих два обичан разговор, па онда пређоше на јучерашњи сабор. Ту ће Милун почети: — Ама знаш шта, Виде? — Да чујем, Миле.

А теби за твој труд биће напојница. — Не бригај ти! Ја ћу се већ постарати... — рече Видак и разговор се затим окрене на друге спекулације.

Ћир Трпко настави причати до краја свој сан. Мало-помало накупи се повише сељака у механу. Заметну се ту разговор о свачем.

« Таман разговор и шала у највећи јек, док ето ти момка трчи као без душе озго к механи. Смотри га ћир Трпко, па истрча на врата и још

Кад их слушаш, мислиш да гњаве пуну врећу мачака, али тек опет могу поднети. — Одмах се ту поче свирка, игра, разговор. — Газда Никола, опет, одвојио се у побочну собу са својим људима па уз чашу лепа вина бистре политику, оглашујући да

— Је ли овдашњи? — Чини ми се није, како момци кажу. — Па нек уђе — рече Никола и настави свој политички разговор. Адвокат изиђе у салу и махнув руком на једног момка на вратима, рече: — Пустите га!

Кад се први пут састане с човеком, особито са каквим чиновником, он вам онда све бира и намешта речи да му разговор буде финији и по књишки; обично се тад снебива, слеже раменима и упија уснама, градећи без трага скромну мину.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се. Онда поседају и разговарају. Разговор им паметан, шала уљудна. Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.

Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. За вечером се водио обичан, домаћи разговор. Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. — Богами, децо, пожурите. Има се доста посла ове јецени...

— Ако... ако!... Изиди, одмори се! Маринко удари „темена” и изиде. Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан. Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја.

— Не ваља се сузом испраћати! Нека му бог да живота и здравља... Господе!... Ти му буди пријатељ!... Ти му буди разговор!... И погледа на небо. Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...

— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.

Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место. У глави му је врило као у лонцу... Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... Ћутао је, премишљајући црне мисли... Већ се и ноћ спусти...

Ситна јесења киша сипила је... А у његове снахе Маре разболе се дете. То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. Лебдели су над постељом детињом. А оно у ватри, бунца и не разбира се.

— Нема никога? — Никога! — рекоше. Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом. Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!

Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... Тек опет се настави разговор. Али се говорило хладно. Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор...

Он саже главу и ућута. Наста тајац. Нико не умеде ништа рећи... Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари. Он је питао то за овог то за оног. Катић је одговарао кратко.

Кроз главу му пролетаху разне мисли... Отпочео је посао по савету Маринковом. Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор. И премишљао је шта да му каже и како да га саветује... Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...

— Добро, Лазо, добро. Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... — И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Због тога ме је нешто копкало да погдешто поведем разговор, само да је видим у таквом расположењу и да чујем да она рекне: „богами!“.

Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.

Он позелене и — исплази ми језик. Видео сам да није за разговор и оставио сам га све до после купања, и тек кад смо и пиво попили, учини ми се да ћу успети с мојим предлогом: —

Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате? Други су сви били занети у некакав разговор. Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој: — Буд'те здрави! Она климну главом. Дакле помирили смо се.

На једном прозору белео се спуштен роулеау16 на другом није било завесе. Ја, да бих почео разговор, дигнем се. — Да спустим и на другом прозору завесу, а?

Несрећниче, шта радиш? Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове. Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор. Ја извадим духанкесу. — Извол'те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.

Она одмах скочи и отпоче свирати. Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у своје Ваљево, па у своју кућицу. Тамо је било све тако тихо и тако пријатно.

— А има ли у вас клавира? — питаше ме. — Наравно да има — рекох ја, без икаке воље за даљи разговор. — Опет лудо питање — рече она — Свирате ли ви у што, ако смем питати? Ђаво га знао шта ми би!

— Унапред сам уверена да ћу јако уживати. Ана брзо поче некакав други разговор. Ја се међутим дигнем и опростим се. Ана изиђе за мном. — Ви сте рђав човек — рече ми она у ходнику.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу како обешењачки погледа и чешља косу, »а сокак све мирише од фине цигаре

Признајте, зар није к’о што кажем? — Пак-пак? — умеша се пáтак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања. Погледа га гост онако са оном кецељом, па се насмеши.

И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају — вели гост. Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.

Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.

— рече Меланија и попрети му затвореном лепезом. А затим се разви врло жив разговор између Меланије и Пере у коме је Меланија много више говорила, а Јула се само, благо и питомо смешила и тек понекад

Исто се тако жив разговор повео и између попова. Они су се разговарали о летини, о банатској пшеници и о влашкој пшеници.

Отпоче »јаузн« и разговор опет као да паузе није ни било. И опет је ишло лепо и код попова и код младежи. Најпре се пила бела кафа; Меланија је

— ’Ај’те још по једну — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим, к’о да малаксава. Донеше и вино и чисте чаше, и стадоше сипати.

— Па... нека! Шта то фали! Може се сутра, прексутра сита наразговарати. Ако је за разговор, то код вас никад није изгубљено. — Но, и ти си ми неки красан отац! Та и куд ће се ова наша мерити с оном њеном!!

А, па онда... не морамо сваки дан пити, него да се мало видимо и разговарамо... — Јао мене! А какав те разговор нап’о сад, наопако ти звонило... — Ето ти сад ње, како само говори! — Та да! А каква би’ ја мати (јао жалосној мени!

Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи да се опет разговор отпочео. Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како меко и како нежно!

Изумире разговор дŷж целог шора, и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред куће. Тек чујеш овде онде где

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

После ручка Љуба се разговара са Савком. Све је у реду, само да зна како стоји са миразом. Дође сестра, умеша се у разговор и дâ му на знање да мираз неће фалити. Она већ на том настојава. Госпођа Јелка рада је да се мало провозају.

— Е, добро, на то пристајем. Дакле, хоћете ли господину оцу писати? — Хоћу. — И ја хоћу. На то дође Савка, те се разговор пресече. — Изволите грожђа.

Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге. Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором.

— Тако смо и ми ради, — рече Љуба. Женске се на то уклоне. — Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра.

Госпођа Перса са фрајлом такође је имала разговор о младожењи, па онда поспаше. Фрајла је о чикаГаври снивала. Господар Першуновић дуго није могао заспати.

Фрајла је кући отишла, јер ће се тајно разговарати. После фруштука започе се разговор. — Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић.

Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор. Љуба искрено исповеди да је девојка лепа и мираз да није рђав — није шала три хиљаде форинти сребра!

Љуба је био мало сатрусан, ал’ се није показивао, лепо је Белкића угостио. Но после ручка почне се важан разговор. — Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама. — Нагађам. — Вама се моја кћи допала, је л’ те?

— Да ли је — прочитај! — Нећу, не треба. Знам сваки ликер, само кад ми до носа дође! Опет окрену други разговор, кад наједанпут фрајла отвори једна врата и нуди их да уђу у другу собу. Сви уђу.

— Но, како вам се то допада? — Врло брзо свирате. Ту им пресеку разговор, зову их на ручак. Ручак је весело и у шали пролазио.

Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време. Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор. — Хајд’мо, чика-Гавро, време је већ! — Та чекај још мало. — 3адоцнићемо се.

Гледићка свуд око баца и на обе се стране у разговор меша. Донекле се тако разговарају, онда устану женске да вечеру приправљају. Међутим се људи разговарају и пију.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

сладострасног осећања он је хитао да се што пре састане с Јуришићем, па да, било каквим поводом, отпочне с њим разговор о жени ва коју је морао мислити, коју је морао узносити и о којој морао је говорити било с ким.

Али он оста непомичан и ако осетио Христића. И тек доцније: — Шта је? упита он натмурено и без воље за разговор. — Посматрао сам залазак сунчев. Било је дивно. А ти? Све сањариш о најчуднијим стварима овога света.

врата седео је господин са оном нарочитом кутијом међу коленима и оним обичним изразом готовости да отпочне какав било разговор, а до Јуришића искрпљена девојка са већ исушеним шкрофулама и погледом стално управљеним кроз прозор, али тако да се

А после проналазач наглашава како разговор сматра за свршен, али га ипак продужује и једе своју саламу некако огорчено и осветнички, са лицем страшно свирепим.

неки бабин познаник, који је некад, као ђак, пре Јуришића, код ње становао па дошао да је види и умешао се сад и он у разговор с ђацима.

Африка

У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је заборавити, обећао да неће никада (разговор који цитира на бретонском је) и због чега се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости,

Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину било испод сваке могућности јести за истим столом са црнима. То сматрају откако су свакодневно

Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету.

Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа. Невероватна лепота голих тела, какву даље иа путу више нисам сретао.

Посете разним чиновницима што живе у високим бенгалоима, ограђеним дрвеним плотовима. Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона.

Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли. Сретамо шефа Монге који је потегао пешице из свог села да би ми донео на дар три бела птичија

тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са својим носачем; распитивао се за његову породицу, дао му врло велики бакшиш, само да би био ту.

Шеф пуши цигаре а њине пикавце дели пушама која можда још и сисају; она преврћу очи од уживања. Велики разговор, о животу, љубави, шумама и умирању, са великом белом децом која су неким чудом остарела.

Волим овај узбуђени, журни разговор белаца на веранди, јединој која светли у овој безграничној мрачној савани. Сваки говори као да му је само за то вече

Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким да улазе у разговор, питали су га: „Имаш ли људског меса?“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути.

Да бих утврдио шта је узрок томе, ја сам пратио њихов разговор са највећим љубопитством. Н. је говорио сасвим расејано, невезано; тешко развијајући мисао; са подсмехом.

За време вечере разговор, са пола речи, између ова два младића каже ми да је Н. имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ништа мање, што је лепо, оно се мора свакоме допасти. ЈУЦА: Ви мени јако шмајхлујете. ЈАЊА: Што се ти мешаш у наше разговор? Ти си дете, ти треба да слутиш што други паметни говори. Ајде у кујна гледај твој ручак!

Ајде у кујна гледај твој ручак! МИШИЋ: О, ја молим нека остане госпоја код нас. Та с отим је пријатнији разговор што је веће друштво. ЈАЊА: (Проклето посла!) МИШИЋ: А гди је господична? Она се не даје видити. ЈУЦА: Она је...

А друго, ниси нигди ни на воспитанију била. Баш трећи дан Ускрса на јутрењу је о том био разговор. Ето, једва сам га натерала да те да учити гитар, а и то не би учинио да ниси гитар на поклон добила, и да му није

) Што ћиш ти код мене? ПЕТАР: Та шта вичете тако, нисам ја глув! Ено неки људи чекају тамо на врати. Не знам какав разговор имају. ЈАЊА: (Тој шпекулација.) Господин нотариус, имате воља да идите у вашу кућу?

ПОЗОРИЈЕ 5. БИВШИ, ЈАЊА ЈАЊА (врати се): Катицо, и ти, душо Јуцо, идите мало у ваша соба, имам једно мало разговор сос господар нотариус. КАТИЦА: Оћемо, папа! (С Јуцом отиде.

(Петру.) Гди ти је господична? ПЕТАР: Шта велите, господине? МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод! ПЕТАР: О, вала богу, од пет година видо и ја среберњака у руци!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Док је Павле одговарао, она га је посматрала нетремице, али се видело да разговор као и не чује и да су јој мисли далеко. Гледала је човека, за кога има, кроз неколико дана, да пође.

У сенци кола, на трави, ручало се весело, а сваки је давао у заједничку трпезу, оно што је имао. Разговор се чуо, гласан, пун смеха. Божич је викао и питао госпоже: треба ли да мушкарци окрену главу?

Трогателно, покуша да то младо створење уразуми. Наводио је разговор на то, како је имао младу и добру жену, како су сретно живели, како је њихово мало дете умрло и како му је и жена

Пролазили су, после, и кроз нека села, са шашариком на крову кућа. Разговор у колима тек је тада постао живљи. Дуж пута се тада појавише неки, високи, плави, људи, и плави капути.

Дошао је го и бос у Вијену, са лицем мученика, а сад носи свилу и свилене, вијенске, чарапе. Уплиће у разговор философическе изреке, и скарадне. Премијер‑секретар Черњев, међутим, прима тог човека и нико му ништа не може.

Павле је чуо нека имена, нека питања, на која после није чуо одговора. А разговор се настављао. Исакович није био у стању да похвата, ни ко пита, ни шта пита, ни ко одговара, или не одговара.

Чинило му се само да чује неки разговор људски, који слуша, као разговор неког сталног одјека. А крај свега тога владала је, и даље, та чудна тишина.

Чинило му се само да чује неки разговор људски, који слуша, као разговор неког сталног одјека. А крај свега тога владала је, и даље, та чудна тишина. Исакович је био занемео од ужаса.

Могло је бити око десет сати, то јутро, кад Исакович чу неки разговор, пред његовим вратима, и неки женски смех. Неко је залупао на врата.

За кога се гиздаш и мешаш у разговор, ђе ти није место? Зар о деци да питамо јаловицу?“ Сви су се тргли, кад Петар рече то.

Испитивао га је, надугачко и нашироко о одласку у Росију, а разговор је отуд враћао на Трифуна. Чини му се, каже, да му ћерка, са Трифуном, није сретна.

Не, никад се неће вратити у кућу тог човека. Доцкан је. Павле мора бити уморан. Поноћ је давно прошла. Разговор могу наставити и сутра. Знала је она да је дошао да је натраг враћа.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

родом из босанске Тузле, мухамеданац Бошњак, кога сам већ био запазио под зеленим шатором, али који се није мешао у разговор.

Укопани послије толико стољећа у незнанству, јоштер нам је танана памет, слободан разговор и оштра мисао.“ Загорци исто тако показују велику способност за интелектуално и уметничко делање.

реда утрпане, без улица у правом смислу, само што у средини има мали простор, средсело или зборило, где се скупљају на разговор и где оро игра. Дворови или „авлије“ су прљави и запуштени. Кућа је на два спрата, од којих је доњи за стоку.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Ако ти мислиш да је то отворен разговор што ћеш ми учинити признање, онда се вараш. Мени твоје признање није потребно.

НОВАКОВИЋ: Буди мирна, Рина! Не постоји закон који руши срећне бракове. СПАСОЈЕ (размишљао је и слушајући њихов разговор): Све што ви говорите, све је споредно, сасвим споредно.

Добар дан, госпођице Вукице! ВУКИЦА: Добар дан! СПАСОЈЕ (Вукици): Остави нас за часак, имамо разговор поводом те наше бриге. ВУКИЦА: Молим! (Оде.) ИИИ АНТА, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ: Јеси ли га пронашао? АНТА: Јесам!

Знаш ли ти да се то напољу врло рђаво тумачи? СПАСОЈЕ: Шта се мене тиче како се напољу тумачи! Остави тај разговор, молим те, разговараћемо други пут о томе. Вукице, Вукице!

наградила сам га једним љупким осмехом. Чим другим може девојка наградити каваљера? Али оставимо тај разговор о пријатној прошлости, разговарајмо боље о садашњости, о будућности, о теби.

СПАСОЈЕ: Е, кад не заборављате, а ви будите стрпљиви. Ја данас, на пример, имам важан разговор са једним врло меродавним господином. У његову се помоћ ја врло много надам.

ПАВЛЕ: Ако ви налазите да немамо о чему да разговарамо, ја још мање имам потребу за тај разговор. Ја сам само желео да избегнем јавни скандал.

СПАСОЈЕ: Та оно, обавештен сам, не могу рећи да нисам обавештен... ПАВЛЕ: Е, онда престаје потреба за сваки даљи разговор. Иначе сам вас и сувише задржао; збогом, господине рођаче! СПАСОЈЕ (једва чујно): Збогом! ПАВЛЕ (оде).

ЉУБОМИР: А, не, оче, никад ја не заборављам то дужно поштовање; али, ја мислим, ово је чисто послован разговор. СПАСОЈЕ: Па послован, јесте послован. (Сети се.) А „Илирија”? ЉУБОМИР: Шта „Илирија”? СПАСОЈЕ: Па ти си директор...

СПАСОЈЕ: Казао сам вам већ, сутра се обратите за нов пасош. ШВАРЦ: Хоће ли ми га дати? СПАСОЈЕ: Чули сте малочас разговор са господином министровим братом?

СПАСОЈЕ: Да, ја сам вас умолио да дођете. МАРИЋ: Поручили сте ми да би то имао да буде дефинитиван разговор између нас. СПАСОЈЕ: Да, дефинитиван.

МАРИЋ: Пошто сам ја по целој ствари донео дефинитивну одлуку, не осећам потребу још и за неки дефинитиван разговор; па ипак, дошао сам да чујем. СПАСОЈЕ: Добро сте урадили, у вашем је великом интересу што сте тако урадили.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Једном се десило! Онда кад је недоношче нађено крај тениског игралишта. Оно је читаве месеце касније било разлог за разговор у пола гласа. Савка Гатара осећала се нарочито погођена.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Дође Чамчић господару Софри. Баш је био понедељак. Било је после ручка. — На здравље ручак, Софро! Јеси л’ за разговор? Господар Софра је још за трпезом седео. — Јесам. Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино.

Но, манимо се већ тога, почнимо други разговор. Шта ти деца раде? — Сви су здрави. Баш данас се са женом разговарам, шта ћемо са децом, девојке већ расту, дорашћују.

Седне госпођа Сока. Пуше и прелазе у разговор са једног предмета у други. — Како ти се допада, Јово, садашњи свет? Је л’ каква је разлика између пре и сада?

Господар Софра сад почасти и молера и бирташа. Кад молер оде, путничко друштво опет заподене свој стари обичан разговор. — Шта сад раде наше жене? — рече Софра.

А вино им таман за то. После вечере почну озбиљан разговор. — Чамчо, какво је ово село? — То је село једног богатог грофа. Ту ћемо „ауспрух” продати. — Када? — Сутра.

Чекаће се и онако дуже на ручак. Ту сад покрај тумачења заведе се дужи разговор. Ако је господар Софра што неспретно казао што духу Пољака не одговара, Чамча је то закрпио, сасвим друго што уплео

Госпођи Соки досад још није ништа о томе говорио, али једаред већ мора. Приликом заподене разговор. — Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! — Шта?

Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту. Све се то господару Софри допада, па му се допада и Профит.

После неког времена, господар Софра зове Шамику на важан разговор, у салу. — Седи, мој Шамика. — Видиш ону контрафу? То је била твоја мати. Шамика плаче.

Новине, разговор, предмет, то је све било из женског живота. Шамика је салонски, али опет више женски него салонски. Дакле, фалила је

Пију кану. Чамча служи госте. Господар Софра седне за тај сто. Поздраве се. — Чамчо, дај кане. Заподену разговор обичан. — Како си, Софро? — Немој ме питати, добио сам писмо од Шамике, зло је. Вади писмо из џепа.

Фрајла Лујза матере није имала господар Полачек је удовац. Сад отац и син препоруче се, па оду. Започе се разговор о балу. Лујза се хвали како је задовољна била; госпођи Матилди је жао што није могла доћи; имала је главобољу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Смрт госпоже Дафине и њен живот беху у том насељу, при крају лета, свакодневни разговор. Знало се од чега је умрла и то се сматрало као казна за Исаковичеве грехе и обести.

Потполковник Арсеније Вуич беше му јавио да ће бити позвани у Беч, али се то после показа само празан разговор. Дани су пролазили у непрекидним маглама и вејавицама. Чинило се да се заборавило уопште на Славонско‑подунавски полк.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

дочекају да и’ одмени у сваком послу и терету, да им буде од сваке помоћи, у радости весеље и срећа, у жалости утеха и разговор; и помози, Боже, да дочекам и да венчам и опет и његово да крстим!

Требјешанин, Ж., „Традицијска култура, културне промене и социјализација: уводне тезе за разговор“, Расковник, 53—54, Београд јесен—зима 1988. Требјешанин, Ж.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

После слатког ћутања и кратких. мазних реченица, чини му се да више не може да издржи разговор о сервису за кола. Девојка му постаје неопходна као дрога. Када није са њом, као да уопште не живи.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Поп очекиваше да кнез припали, па да заподјене разговор о томе. И започе: — А да како ти се чини, кнеже, сад доље? Драго одби њеколико димова, мрдну густијем обрвама и

— рече кнез. — Ни крст, ни правда, но сила безакона!... Хајде, попе, даље, е мрче! Пођоше. Али млађи људи наставише разговор. Перо Пуров запита учевног Крцуна: — Чујао сам е је много лукав ови данашњи ћесар. Како га оно зову?

Милица стаде иза Крцуна да чека ред за даље послуживање. Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година? — Има — потврди Драго.

И обрте се Јанку. Остали заподјеше разговор међу собом. Старац настави: — Е, дакле, првом сам пушку понио кад је паша Махмутбеговић ударао на Куче, бјеше ми тада

донесоше им пиринча кувана, сухе браветине и сланине. Пошто једоше, започеше разговор. Дође ријеч на Русију. Јанко запита: — Како је сад владика с Русијом? — Никако — рече кнез.

вјерена с њеким Залажанином, који погибе под Новијем, у боју против Французâ, па ће се тешко ко наћи да је узме. Разговор се поведе о томе обичају црногорском — о вјеривању дјеце.

Код Стева Бајова опет заподјенуше разговор о ратовању Француза. Јанко је морао испричати све што је знао о Наполеону, о његовом првом браку и другом, заточењу на

— То ми је велика брига, управо једина! — рече Јанко. — Надам се да ће ми у томе владика помоћи! Заподјенуше разговор о владици.

О томе се и поведе разговор. Мирко му бјеше намијенио њеку бајичку дјевојку, али је, због крви што леже међу та два браства, не могаше још

— Тако ће бити! — потврди Рако Мргудов. — Него сав овај разговор ишао је на то да те на крају замолимо да нам покажеш како се по науци сијече! Донеси, Вуко, два јатагана с оружнице!

— А и јест лијек! — Причали су у нашем племену — настави дијете — да се ноћу пред вратима његове ћелије може чути разговор, баш као да двојица разговарају! А то, веле, дође му у походе свети Василије Острошки, у помоћи нам био!

Иво надметаху се у шалама, сердар Пламенац причаше о своме путовању у Русију и у Париз, војвода Бошковић заподјену разговор о догађајима у Србији, о Бјелопавловићима који се налажаху с Јованом Добрачом.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА: За мене нису ништа ни казале. МЛАДОЖЕЊА: Да се оставимо шале, но да се на наш разговор повратимо. Господична, ви ћете видити како вас ја радо имам. ДЕВОЈКА: То ми је врло драго.

ДЕВОЈКА: Био ми је младожења. МАТИ: Шта је хтео? ДЕВОЈКА: Ништа, дошао на разговор. Искао је и да ме пољуби. МАТИ: Пак бићеш му допустила? ДЕВОЈКА: Нисам. МАТИ: Тако треба.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Због њих, и само због њих, разговор о тзв. дечјој књижевности добија један могући смисао. Таква дела нас наводе на помисао да је дечја књижевност једна

Тек пре два века први пут је у историји обраћена озбиљнија пажња на децу као читалачку публику, тек тада је започет разговор о деци и детињству уопште. Развој школства је у томе одиграо одлучујућу улогу.

Деца су, и иначе, вођена и усмеравана при сваком кораку у животу, она сама ни о чему не одлучују, па је и разговор о њиховим жељама и потребама, могућностима и тежњама, увек усмераван од одраслих; у њему, разуме се, има добрих

ИИИ Разговор о детету као читаоцу, и кад се не би заснивао на нагађањима и жељама одраслих, него на резултатима озбиљнијих изучавања

Дечји песник може деци бити драг управо зато што се не стиди своје наивности, али разговор о томе не спада овамо. Сигурно је да се процењивање вредности дечје песме не може препустити детету, које, без

њега трепери златан и тих јесењи дан, друмом се котрљају кола и пролазе људи, али старац их скоро не види, чује само разговор и шкрипу кола, и то му је доста. Значи, још се живи, ради и путује по свијету.

су то срхови, дрхтаји, описи чију трећу димензију тек ваља утврдити: Престадоше Ђурине и самарџијине шале, спласну разговор. Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјена, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја.

Милићевић, Вук - Беспуће

А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју

Затим Панек сврну разговор на своје послове: на један пут који прави у овој околини. И потеже из доњег џепа један велики план, рашири га по столу

И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога. У њихов разговор мијешао се жамор шуме над њиховим главама и око њих, док се видјело ужурбано мноштво радника и чула лупњава рада.

онако како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио се да заборави на оно што је учинио у једном сумњивом часу.

И кад је позваше једног дана из учионице, она сиђе у собу за разговор: на столици сједио је њезин отац нешто омршавио и потамнио од пошљедњег виђења, мало погнут, са рукама међу кољенима,

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ваљда је он дошао само тебе да слуша? — прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивији разговор с господином Пајом, јер је опазила да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак да њен Јова сада

— Ништа од мене, прико — отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје. Сад ја видим. Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Да коњи пију ракију, хајде де. Ја се мотам око њих двојице, више одмажем него помажем, прислушкујем њихов разговор, па се најзад толико осмјелим да сједнем сасвим близу, већ готов и да запиткујем. Поменуше мјесец.

лешкарио у својој соби и овда-онда поручивао по свог рођака и брата Саву, старог личког лопова, да му дође на разговор.

Радио је то тако смирено и удубљено као да је сам на свијету, а људи око њега, опет, настављали су свој разговор и пиће не обраћајући пажњу на његов посао.

Престадоше Ђурине и самарџијине шале, спласну разговор. Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјенка, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја.

Тако у себи закључи мој добри дјед, па ће ти се осоколити да заподјене разговор и с тим — далеко од нас било! — уставшим из мртвих.

— Па бар да си пристигао ону помлађу, Анђу, како ли се зове, то би ти се некако и опростило — добродушно се утаче у разговор комесар Михаило, а на то сељак само заигра брком и развуче усне. — То ти је то, брате Мјаило, стигао сам ја њу.

Јазбеца — покуша он слиједећих дана да лови и ословљава све ређе госте авијатичаре, али се нико не показа оран за разговор.

! Командир је у великој неприлици. Да је ту пред њих неко ко зна икакав ред, пропис и закон, па да се почне разуман разговор, а овако — шта ћеш једној неукој луди?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Страном окренутом публици, кућа нема зида. То омогућава да се прати разговор који ће се, у другом делу ове слике, одвијати у Хасанагиној соби. у почетку, аскери су одвојени у две групе.

Ајде, пусти човека! ХУСО: Он мени да каже да сам говедо! То је инсинуација! АХМЕД: Шта се мешаш у разговор... ХУСО: И јес ми разговор! Има ли Шемса три сисе, или две! Крупно питање!

ХУСО: Он мени да каже да сам говедо! То је инсинуација! АХМЕД: Шта се мешаш у разговор... ХУСО: И јес ми разговор! Има ли Шемса три сисе, или две! Крупно питање!

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: То је од млека. Не ваља ти ни то што толико сањаш. ХАСАНАГИНИЦА: Сан је мени овај разговор, и ова кућа, а не оно што сањам. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Мораћеш да се отргнеш.

Ти знаш само толико, да се то ради у мраку. Одмиче ноћ, а ти чекаш да ти се пресуда јави. Тебе не зову на разговор, а суде о твојој глави. Црне у довратку чекају те чалме, црне рукавице претресају ти стан.

Ако у њу не стрпам твоју главу, тако ја из ње зобао! (Улазе мајка Хасанагина и Суљо, носећи колевку. Разговор се прекине, тишина, сви су збуњени. Колевку Суљо ставља на средину сцене.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. Па знаш ли — кад дође задушница, дан мртвих? То је једини дан када мати намести и спреми, као никад.

— Ама, она, Бога ти, баш тебе и никога, а? — Ех! — одговорио бих ја и окренуо одмах разговор на друго. Мрзело ме је чак о томе и да говорим. Ну ово бављење код куће убрзо ми је постајало досадно.

Све се слеже. Усклици, смех, разговор разлегао се из ваше баште коју почеше утапкивати и крчити за игре... Ја? Испрва као да се ослободих, дахнух што сам те

се густи димови, чује се прасак сувих лозинака на ватри, узвици при товарењу крблâ, њихово крцкање, кикот девојака, разговор жена и витлање деце...

Он зачиње и разговор, пита... па чак је и мене пољубила у образ, кад јој приђох... До ње моја баба, па друге старке, све једна до друге.

у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК ПЕСМЕ 71 У НОЋИ 73 МОЈА

Каква суза, какве боље, какво цвеће — не знам баш, само му је, знадем, поље Косово и Сентомаш. РАЗГОВОР С увученом српском заставом у мађистрату новосадском Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, зар већ

„Званичне тајне”, рећ'е коштани к „не казују се површницима. Ал' сад окрен'мо други разговор! Приповедај ми штогод о њојзи!” Посади се и жаром питљивим успламтеше шупљине очне му: запитô је о својој љубави.

” Тако збори нева млада, разговор јој огњем сева, млад је женик мрко гледа, погледом је сагорева. Млад је женик мрко гледа, нема збора, лица бледа, а

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води. Чујући Стојша из двора овај разговор, изиће и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац те се понеси.

Онда змај срдито рече: — Није он дошао да те види, него да те води. Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га опази, стисне се на њега, а Стојша га дочека те се ухвате у коштац па се понеси.

— Хвала богу! Питаше се за јуначко здравље, па и овај путник сједе на траву и почеше разговор. Пита путник царевог слугу ко је и одакле је, и овај му све исприча.

„Тим боље — помисли — бар ћемо бити у друштву!“ Поздравише се и замало па заметнуше разговор ко да су стари познаници. Дуго се разговараху, док царев слуга не рече: — Ама ја сам баш добро гладан, па стога и

Након неко доба срете се на путу оџа и поп, и даду се у разговор. Оџа, да би се потсмијао попу ђе му се парохијанин потурчио, као ругајући се и силећи рече му: — Богу вала, попе, ево

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Ама ја сам се с њоме разговарао, не види ми се тако опака као моја. КУМ: Већ пресео би ти разговор, само да јој допаднеш шака. Слушкиња, ако је три дана пресецила, то је много.

Да се повратимо на наш разговор. Није нимало чудо што у Енглеској људи од глади умиру, кад се узме да је земљедјелие пренебрегнуто.

ЉУБА: Е мајка, то није забадава. Она оће да је невина, њежна; видиш како је мала и ситна, пак јој такав и разговор. И ја сам почела тако говорити, али ме је баба испсовао зато. СТАНИЈА: Да те је био, а не само псово.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

како оно беше? А могла сам лепо да му препричам разговор између две средовечне мачке које сам једанпут прислушкивала, чекајући да ме прими директорица моје школе у

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

И често Мачак, са тугом благом, разговор води са сликом драгом, гледа је дуго и сузе брише: „Најбољи друже, нема те више.“ . . . . . . . . . . . .

“ Мјесеца ноге јуначке носе, не слуша бакин разговор, већ бјежи равно до горске косе, тамо се сакри за зелен бор. Кроз грање вири од страха жут и пита: „Бако, носиш

“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво. „Радио сам преко мјере, мјесто плате, он ме

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Чак се и трзају у сањању. Ја не чујем цео разговор који се води око мене. Сасвим сам расејан. Мислим како су сви ови луди апсолутно симпатични и простосрдачни.

Крчмар скиде убрус који је имао везан око врата, обриса њим уста, и спреман на разговор, одмаче се мало од стола. — Верујете ли ви, господине, да ће бити ускоро рата?

Желим да променим разговор. — Мислим да ћу још који пут, ма једанпут, доћи код вас. Све је необично лепо. — Надамо се да ћете одржати реч.

По други пут те вечери скретао сам разговор на апстрактности, и то ми је било досадно. Човек је ћутао и мислио шта би још рекао; ја сам ћутао такође један

Довиђења! — Довиђења, довиђења, господине. Кроз затворена врата трпезарије допире разговор укућана. Моја соба је до синоћ припадала некоме од чланова породице: пространа, чиста, с много фотографија.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Војислав Ј. Илић ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА Садржај И 2 ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ 3 СРПКИЊИЦА 5 РАЗГОВОР МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ 6 ИИ 7 ВЕСНИК ПРОЛЕЋА 8 ПРОЛЕТЊА ЗОРА 10 ЦВЕТАК 11 МЛАДОСТ 12 У ПРОЛЕЋЕ 13 ПЕСМА 14 НА

брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве. РАЗГОВОР МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ Отаџбино, мајко моја, И дедова мојих славни', Докле стижу крила твоја И питоме твоје равни?

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом — ал' и то губи се брзо, И

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ПРЕД ЦАРИГРАДОМ 29 ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ 31 ПАУНИ 33 ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА 35 ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ 37 РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ 39 КЋИ КНЕЖЕВА ВЕЗЕ 41 ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ СЕЋА 43 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 45 ОПЛАКИВАЊЕ СМЕДЕРЕВА 47 БАЛКАНСКИ

иза седам брегова прићи ћy дворима обећаним, сиротиште је тамо за сироте чију поворку водим ево за руку кроз ноћ. РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ Беше то празник.

бих кнеза на мосту и на прелазу На ставама Саве и Дунава Ведрина рујна полази од Земуна и један пливач стиже с југа разговор се угађа изнад ушћа Није овде дошао бегунац ни поворка страдалника копа се темељ дубок а тај што камен-темељац

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се... СИМКА (вуче га љубоморно за пеш од капута те прекида разговор). ДАНИЦА (пошто их је све послужила, одлази).

погледом): Одиста, лепушкаста девојчица, то се мора признати СИМКА (Агатону): Што се ти, бога ти, матор, упушташ у разговор с њом? АГАТОН: Хтео сам, знаш, онако да је испитам мало. СИМКА: Шта имаш да је испитујеш?

Ви увек тако некако заведете разговор да ја заборавим оно што је најважније. Откад ми стоји у џепу ова цедуљица на којој је тетка написала рачун о утрошку

САРКА: Па удовица сам, слободна сам, лакше ми је него вама. СИМКА (Агатону насамо): Чујеш ли ти, Агатоне, овај разговор? АГАТОН: Чујем. СИМКА: Па нећеш ваљда пустити да се ко други усели? Ако се треба уселити, ти си најпречи.

АГАТОН: Па кад велите, 'ајд да пођем! МИЋА: А шта велиш, Агатоне, кад се већ онако упустиш с њим у разговор, да ли можеш нешто том приликом да га испиташ како гласи тестамент? НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Јест, јест. То би добро било!

Имам важан разговор са вама. АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор. АГАТОН: Е, то ми је мило. Нас двојица и треба

Имам важан разговор са вама. АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор. АГАТОН: Е, то ми је мило. Нас двојица и треба да разговарамо о свему, јер једино смо ја и ви онако људи од закона.

ПРОКА (радознао, пргав): Говори већ једанпут, кумим те богом! АГАТОН: Почнем ја, знаш, с њим разговор о тестаменту, али онако издалека и вешто, да се он не сети.

Само, једно бих вас молио: можемо ли и кад можемо наставити овај разговор? ДАНИЦА: Кроз шест година, кад ме прође жалост. МИЋА: То значи никада? ДАНИЦА (слеже раменима).

Ви ми их, вероватно, неби могли дати, али госпођа тетка... Молим вас, дакле, да пређемо на тај разговор. АГАТОН: Најбоље је да пређемо на тај разговор. АДВОКАТ: Би ли могли звати госпођу тетку?

Молим вас, дакле, да пређемо на тај разговор. АГАТОН: Најбоље је да пређемо на тај разговор. АДВОКАТ: Би ли могли звати госпођу тетку? ДАНИЦА: Она је слаба, ако би били добри да пређемо тамо, к њој?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Шта плачеш?... Нисмо ја и ти сами. Стотине хиљада родитеља испраћају сутра своју децу. Разговор се онда пренео на Французе, Русе, Енглезе... — Наравно да то не може дуго трајати.

— Нема ту „али“ — говорио је један од оних који су сада ушли, настављајући, вероватно, започети разговор. — Спартанци су све оне са физичким недостацима убијали, да би сачували расу. Добро, такав закон у нас не постоји.

Очи ми се склапају и цео разговор слушам као кроза сан, те ободох коња да видим зашто смо застали. Поред пута угледам силуету коњаника и чујем глас

— онда се окрете мени: — Знаш... и ми пољаци смо господа, али оваквих ладолежа нема нигде. Умешао се у разговор и Милутин. — Ово је провокација. Гладна војска пролази, а они нас драже оним шерпама. И још ставили бео чаршав.

— онда се окрете ордонансу: — Сјаши, пушку на готовс и приђи полако. Причекасмо мало времена, затим чусмо неки разговор и ордонанс нас позва. Приђосмо и ту сретосмо једно одељење пешака. — Па што се, бре, не одазивате? — пита Александар.

Пришао сељанки, са стране пута, и чујем разговор. — А удата си... па ти тешко без мужа... — Е... — Слушај, на првој раскрсници, хоћеш ли и ти да останеш са мном?

А непријатеља су истерали. Сада је затишје. И стражар забаци пушку о раме, запалише цигарете и поче разговор о селу, познаницима, извештају од куће... У близини нешто лупи, као да паде чивија. — Хајд да се иде!

Али он, и не гледајући ме, као да га се не тиче то што му саопштавам, проговори: — Аха, добро! — и продужи разговор. РОВОВИ СУ ОСТАЛИ ПРАЗНИ У току ноћи батерије су изишле на положај и већ сутрадан отпочеле дејство.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Опет се продужи разговор. Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч.

болест ме смела. До године ћу имати право да се јавим на практични испит. — Где вам је чича Стојан? обрте она разговор, видевши да му то пада тешко. Како вам се чини? — Смешан чича. Не знам само да ли ће моћи радити.

Пред школом се зачу разговор; поред прозора промакне по неки старији ђак. Људи почеше долазити. После пола часа заседе цео школски одбор у школи и

Гојко и Љубица одвојише свако своју децу, па одмах, ту на дворишту, почеше разговор са њима. Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето.

Љубици се веома свидео и овај паметан разговор, из кога се увери да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив

Љубица, коју све више обузимаше женска сујета, попустише по мало од оне првашње збиље, па се стаде и она упуштати у разговор, који је водио само циљу. — Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан.

— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан. О чему год хоћеш, све те разуме... па н сам да се поучиш чему.

— За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се. То већ беше много На тако отворен разговор Љу бица не беше навикла.

Ко ће разумети женску душу!... После пређе разговор на плату. Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају

Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити... Затим се вешто наведе разговор на неке учитеље и једну учитељицу.

С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... — Камо вам онај колега, рече он, дижући се. Баш ће сит да се наради. Хо-хо-хо...

Гојко се изненади ; овакав предлог није очекивао, а би му по вољи. Хтеде да се упусти у разговор и да је пита што за писара, па увиде да је то незгодно. Свеједно, и онако ће дознати од Стојана колико му треба да зна.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

МАЈЦЕН: Ја с вама овде не водим никакав разговор! Ово је саслушање, а не ћаскање! ВАСИЛИЈЕ: Кад не можемо да нађемо заједнички језик...

Касно поподне. Василије и Софија, слажући костиме у кофере, настављају разговор започет пре дизања завесе.) ВАСИЛИЈЕ: Треба да будемо срећни што имамо и ово позориште! СОФИЈА: Јако позориште!

За који тренутак, са реке ће дошетати Филип, који ће пажљиво пратити њихов разговор.) ГИНА: Ви сте то почели... још док је покојни мајор био жив? СИМКА: Зар је сад важно?

како се десило? СИМКА: То се није десило... то је процветало! ФИЛИП (драматично упада у разговор): Да, процветало! То је права реч! Ко милијарде пупољака одједном!

Примећује на столу дрвени мач, узима га, и сигурним кораком напушта сцену. Како је он разумео овај разговор, откриће се у десетој слици.) СИМКА: Секулу? БЛАГОЈЕ: Секула са тим злочином нема ништа! МИЛУН: То ће се виђети!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Полазим специјалним, официрским возом из Пеште у Италију. По чину, у вагону, најмлађи сам, али разговор са једном младом девојком под прозором, који се чује, поправља међу официрима мој ранг.

Имамо пет јела, и сладолед, на крају. Код стола никако ми не успева да заподенем разговор са суседима, ни прекопута, ни десно. Сваки је официр за столом гроф или барун. („Дер Менсцх бегиннт беим Барон“.

Посетио сам директора музеја, вечерао сам са социјалистима, а пред поноћ сам се упустио у разговор са онима који су се опијали тешким, као помије масним, пивом. Тога је дана цео град врио.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо. Ко год приђе мени, одмах журно ступа у разговор да га не би ко потискао. Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем: — Одакле си?... 3ар немаш ниједан орден?...

и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја сам већ слушао много о вама...

Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним лудима. Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.

Једва сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од тог његовог Омира, о коме ја нисам никад чуо речи. — Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим

— Разуме се да је задовољан. Сад је потпуно умирен, и веома отада воли своју жену. Разговор је текао дале, разговарали смо о многим стварима, али се господин министар ни једом речју не дотаче питања

На многим местима чуо сам разговор овакве природе: — Није требало, ипак, да буде онако оштра — доказује један. — Шта није требало? добро је оно.

— Поменусте изненађења, господине министре? Подсетим га на започети разговор, јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова свастика.

— Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари. Имате право. Приредили смо крупно изненађење, које мора имати велики политички значај.

Ово ме јако изненади, те нарочито нађем једног од посланика и поведем с њим разговор: — Без сумње ће кабинет пасти, пошто остаје иста скупштина? — упитам. — Не.

Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор (у веселу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом). — Хоћете ли дуже остати овде?

други би се, брзоплет, већ десет пута досад умешао међу нас, или почео ма с ким разговор, а он толико времена седи сам самцит и само ћути. — Дабогме, ћути човек и мисли нешто.

Ту је, дакле, разговор, вика, псовка, кукњава, плач, лавеж па чак је и један магарац два-трипут њакнуо, али вођа ни речи да прогоВори, као да

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа. Сад се само живи, весели и ради... Ч'а Маркова се рпа расплинула. Од 'ноликог пласта корења, сад

И тако остасмо пред кафаном и ту га сачекасмо. Како седе и запали цигару, ми одмах отпочесмо разговор, али 'нако поиздаље — као што је већ код нас обичај...

Капетан већ то зна, а видимо да је и он рад да се почне разговор, па му чисто неповољно што не уме нико од нас да нађе почетак, одакле бисмо могли полако прећи на главну ствар.

Ја поменем грожђе из туршије, знајући да је оставио јесенас пуну качицу, а појка врдне очима и промени разговор... Али ме бар теши очински и каже да се не бојим ничега, док ми је оваквих пријатеља...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ето, то. Само разговор и ништа више. Оцу чак нисам ни говорила. Шта имам да му говорим празне речи? ДАНИЦА: Нису то празне речи.

ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе. Ако хоћеш да купиш коња, а ти прво почнеш разговор о обручима и бурадима. ЈОВИЦА: Па, знаш како је, трговачки ред колико да отпочне разговор. А...

ЈОВИЦА: Па, знаш како је, трговачки ред колико да отпочне разговор. А... јеси ли слазио од јутрос у чаршију? ЈЕВРЕМ: Јесам. ЈОВИЦА: Па биће онда и да си чуо што?

(улази са дна): Послао ме, газда-Јевреме, господин начелник да дођеш до њега, има господин начелник важан разговор с тобом. ЈЕВРЕМ (срећан и збуњен све више): Је л' баш он то рекао? ЖАНДАРМ: Па јес', рекао господин начелник.

ИВКОВИЋ: Зар нисте ви? ДАНИЦА: Па и ја сам помагала. ЈЕВРЕМ (више себи): Тако, дабоме, ето то је фамилијарни разговор кад се говори о слатку од ружа, а не крв!

МАРИНА: Молим вас, искреност није увреда, а ако ви на увреду изврћете, онда боље да прекинемо тај разговор. Идем ја да обиђем прија-Павку. ЈЕВРЕМ: Па јес', то је најбоље!

Тражимо те по целој кући... СПИРА: Имамо важан разговор с тобом. СПИРИНИЦА (Спири): Ама, остави ме да говорим, кад сам већ почела!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш,

Молим ве, господин-учитељ, за чес! — Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.

чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. У томе стиже и вечера. Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир. Поседаше сви.

све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом,

Срета одмах поче разговор о општим стварима. Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Ступивши са радницима у разговор, сазнао сам да су њих тројица професионални криумчари из једног села на левој обали Дунава, у непосредној близини

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

И ПОСЈЕДАШЕ С ЦРНОГОРЦИМА, СВИ МУЧЕ И ГЛЕДАЈУ ПРЕДА СЕ. КНЕЗ ЈАНКО Које сте се јаде скаменили? Што разговор какав не почнете, но поспасте и позамрцасте? ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, КАДИЈА Баш аферим, кнеже озринићки!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор. — Која је ова, бре, и чија?

већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде.

Отуда, испод хладњака, поче овамо да допире силан жагор, не разговор, смех, здравице, него као неко ратничко халакање, надвикивање: — А, дедо! Наздрави, дедо! Здрав си ми! — Жив си ми!

И заиста, на изненађење и ужас свих, она уђе тамо к њему. Шта је тамо међ њима настало, какав разговор, није се могло чути.

остављајући тестије око бунара, сасвим слободно почеше улазити овамо, код Софке, да пију кафу, седе, и зађу толико у разговор, да онда морају из њихних кућа по неколико пута децу да шаљу по њих. Међутим сама Софка одавно се осуши.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Видјело се из тијех ријечи да је одмах хтио заподјести разговор о многобројним племенским размирицама, због којијех у оно доба распадаше се јединство његове државе; то је старца

“ „Ама, ви сте официр!“ „То ме је ишло по роду и васпитању, Господару!“ То им је био сав разговор. Владика му се загледа добро у очи.

Сад им се учине као да су одрасли заједно, па се ту скоро растали. Започеше разговор. Његуш му је причао како су кренули једино да освете Милуна, а не хтјели казивати оцу му, да га изненаде.

Ћаше боље бити, јер ко га је видао тамо? И како су га видали?“ рече Радоје. Сад се заметну живи разговор. Она четворица што носише Јанка, повиједаху све што чуше од другова му, о боју у дуги, и његову јунаштву, о ономе

У толико дођоше из комшилука двојица-тројица, па сједоше крај њега и заметнуше разговор. Видар бјеше висока раста човјек, окошт и жуте длаке, по годинама средовјечан.

“ рече медик одлучно. „Ако свакога јутра осване помало бољи, као јутрос, брзо ћемо га извидати!“ Сад завргоше живи разговор. Било је ту некијех које је он видао, а у селу било их је мноштво такијех.

О свакоме напосе зачеше причати потанко, каква коме рана бјеше и како се видао; па преметни разговор на бојеве у којима се то делило; па бојеве описуј подробно и живо.

Еле, разгранао им се разговор, као што обично бива међу нашијем људима, а како сваки говораше лагано и редом, захватило то бјеше комад времена.

“ Стана се баш помоли на врата, кад јој момак изусти име. Она то чу, а на њима познаде, да је о њој неки потајни разговор, па се мало снеби. „Стане, зборимо о теби нешто“, прихвати онај најстарији. „Не бој се, јадна, није ништа зло!

Час је погледао на небо и око себе, час на Владику. Заподјевао је њеколико пута разговор, и то све о времену како је лијепо и како се надати, да ће и потрајати, али видећи да га Господар не слуша, ђакон би

Тамо затече овај разговор: „Знао сам ја, знао брата ти Радоја. Бјеше лијепи Црногорац, бог да га прости!“ рече Владика.

Људи се изредише вином, па преметнуше разговор. Стана слушајући здравицу, најприје сва поцрвене као жеравица, па ублијеђе као крпа.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Газда (опет пита...) и води се као горе исти разговор, а све једну по једну „кошницу“ придиже и упућује у заклонак. Тако их све дигне.

се заврши ова игра с луткама, цареви, који дотле стојећи са исуканим сабљама певају, престану са песмом — и настаје разговор).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Онда змај срдито рече: „Бре није он дошао да те види, него да те води.” Чујући Стојша из двора овај разговор изиђе и он пред змаја, а змај како га види стисне се на њега, а Стојша га дочека те се ухвате у коштац па се понеси.

” Онда змај срдито рече: „Није он дошао да те види, него да те води.” Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га види, стисне се на њега, а Стојша га дочека па се ухвате у коштац те се понеси.

Онда змај срдито рече: „Није он дошао да те види, него да те води.” Чујући Стојша из двора овај разговор, изиђе и он пред змаја, а змај како га опази, стисне се на | њега, а Стојша га дочека те се ухвате у коштац па се

” Сјутрадан ,кад лисица опет отиде по воду и траву, дође вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: „Кобо, кобилице!

некаке љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи него ли је пријед имао.

“ А сељаци се ни друге неђеље не могоше договорити, па ни до данас. 7. ОКЛАД ШТА ЈЕ НАЈБЈЕЉЕ. Даду се у разговор два пријатеља, сељанина, шта је најбјеље на овом свијету.

Наком неко доба срете се на путу оџа и поп, и даду се у разговор. Оџа да би се потсмијао попу ђе | му се парохијанин потурчио, као ругајући се и силећи се рече му: „Богу вала, попе,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта ти то причаш? ПРОСЈАК: Слушај... Ево овако... (Њихов даљи разговор се не чује) ИКОНИЈА: Што ли он толико око Вилотијевића? ЦМИЉА: Мене питаш!

— једва и са штапом коракне... ИСЛЕДНИК: Није баш ваљда једва? Ваљда би мого дизађе на разговор? ЦМИЉА: За толико ће ваљда моћи, зваћу га. Оћете нешто за пиће?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Између прочи[х] разни[х] разговора, при концу обеда по случају уведе се ови знаменити разговор кога сам врло слушао и упамтио; и, заисто, достојан је да га овде опишем.

се к домаћину: „Је ли, господару Јово, овде је боље да стари Маленица беседи, који узро|кује смеј и весеље, а ја мој разговор ваља на друго време да одложим?” Мал[еница]: „Немој, преосвештени и мили господине, тако ти твоје душе!

сандук сложио, не би више смео у њи[х] како год у жеравицу дирнути, није нај по ћуди био ови последњи владичин разговор, кога за прекратити и на коју другу страну окренути, како види да владика мало за отпочинути престане и заиште пити,

У овом смеју, инату и правдању прошло је позадуго. Разговор је био које о чем, а највише архимандрита су били на смеј узели како се је био од самог имена шкопљења препао.

овца кад дође с паше, леже гдигод, пак преживље оно што је пасла, тако сам ја преживао сав онога предрагога архијереја разговор и учио сам га као наизуст.

благодарности и припознанства к богу и родитељем могу се усејати и укоренити у једно младо срце чрез сами једнодневни разговор једнога чистосрдечнога человенољубивога и разумнога учитеља.

Каже ми све, хвалећи ми сврх свега манастир Хопово, да је други на земљи рај. Но, нигде него у [Х]опово! Пао је разговор после, шта ћемо на путу јести (и да он није напоменуо, мени то не би ни на ум пало).

„То је доста“, одговорио ми је, „три грошића хлеба доста ће нам бити за два дни.” Дође ми на памет Маленичин разговор, пак рекнем, смијући се, „да и та три грошића нејма, у калуђере идемо, мора нас вилајет [х]ранити.

По служби, пре него седну ручати, ови разговор учини митрополит мојему старцу: „Ето ти, оче игумне, ја испуни[х] твоју вољу: хиротониса[х] твога малога [Х]оповца на

При нашем растанку, ови ми разговор учини: „Мој синко, чини ми се да се нећемо више у животу видити; ја знам да ћеш ти куд либо за науком поћи.

И ако ме послушаш, како знам да ћеш, благосливљаћеш ме кад у гробу будем.” Ово је последњи разговор мојега милостивога оца и благодетеља.

прикљученија, сиреч како сам из Хопова изишао и куд сам прошао, за пристојно и потребно находим приложити овде један разговор којега сам сврх досад издате материје с једним ученим пријатељем имао, којему, како би[х] што сложио и начисто

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фраШимун, фра-Јаков, фра-Баре и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући један другога.

Бакоња је све то слушао њекако расијано, откад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху те се и не мрднуше кад кувар уђе.

Сви можемо спавати без бриге. — Кâ онај, кога је бог благословија и жива и мртва — дода Дундак. Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима. Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале. — Ма, ди вам је Букар?

Ти да се угледаш на онога манитова! Што би ја још доживија од тебе, кад би те крај себека трпија! Али је ово послидњи разговор међу намикарце! Сутра још нека те враг носи откуд си и дошâ, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.

Мрш, с очију ми! Наћвар удари Бакоњу по глави. Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана. Безбрки суђа канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.

Ту нима римедијо (лијека), него вишала, вишала и вишала!... Преметнуше разговор на болесника. — Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану? — Е, може остати, а може и умријети.

како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им даље

не знам почисто. Мислиш ли да ја слушам таке ствари? Ну, ти си садак разабрâ и вољан си за разговор. Дакленка, реци ми шта мислиш? Оћемо ли посли подне тамо? Вриме је већ...

У повратку Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата. У стричевој соби чу разговор. Брне викаше: — Нема ту: „али“, ни „ово“, „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с богом, а ја знам шта ћу.

Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна. Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем

Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше. Настаде повјерљиви разговор него оно јутрос. Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако од

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ћутали би и, као да су у завади, клонили се један другога читавог Бадњег дана; разговор би почињали после вечере, њих двојица сами, и слушали један другога све док село не букне пуцњавом и вревом петлова.

Па види сина у гуњу, кад је био ђак и великошколац, радује се што остају сами после вечере и сâм почиње разговор. За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година... — Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас...

Аћим га заустави код врата. — Свршен је наш вечерашњи разговор. — Ја сам се овде родио. Ја сам овде... — мрак уздахну. — Ја ћу опет доћи. Ти ћеш у моју кућу долазити. Обећај ми.

Али, Аћим му је наредио да звони. Још један грех пашће на њену кућу. Симка пожури ка цркви, мислећи на јучерашњи разговор с АћиМом. „Видели су га неки у чаршији. Кажу, лумпује“, морала је да му саопшти. „Он? Данас лумпује кад се ја борим..

Сада осети стид и због речи и због тадашњег узбуђења. Само стид. Без прекида се разговор наставља, јасан по смислу, по неку реченицу сам додаје и лепо види месец у прозору и Вукашиново лице, и осећа страх

Не. Заборавио је. Све што је било до те вечери, он је заборавио. Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак. Поред мајке и села, који никада и ни због чега нису поштовали Луку Дошљака, како је могао и смео он да

и по другу цигарету, јер је он био луг што га је Аћим из лепог сна пробудио и што није хтео за сутра да одложи разговор. „Одлучио сам, Никола! Морам. Сваки човек од части и образа то би учинио.

Пишите ваше обичаје. — Вукашин рукавицама лупка по коленима и не устаје. Хоће само да врати разговор. — Ругаш ми се! — Нисам због тога дошао у вашу кућу.

Не гледа у оца. Ћуте. Аћим се колеба: како да почне разговор? Није пијан. Зна, а не радује се. Није његово. — Ово је велики дан за нашу кућу, ово је празник, сине — пружи му руку

Не волим ту џигљасту децу.“ „Е, сад ти још и то смета. Нека је здраво и живо, а за то...“ Неколико пута тако, и разговор би се на томе и завршио.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Да ли баш све? И да ли само он? На та питања се Јеврем, који је изгледао као да пажљиво прати разговор између Петронијевића и Вашченка, наљутио на самог себе.

Карађорђе је, одједном, живнуо а Добрача се, у себи, расветлио: добар је тренутак изабрао за тај разговор. Дуго га је чекао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ „Званичне тајне“ - рећ' ће коштаник „Не казују се површницима. Ал' сад окрен'мо други разговор! Приповедајмо штогод о њојзи!“ Посади се, и жаром питљивим Успламтеше шупљине очне му: Запит'о је о својој љубави.

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' и то губи се брзо, И

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...

Попа, Васко - КОРА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа КОРА Садржај ОПСЕДНУТА ВЕДРИНА 3 ПОЗНАНСТВО 4 РАЗГОВОР 6 ГВОЗДЕНА ЈАБУКА 8 ОДЈЕКИВАЊЕ 10 ОДЛАЗАК 12 ПУТОВАЊЕ 14 ПРЕДЕЛИ 16 У ПЕПЕЉАРИ 17 У УЗДАХУ 18 НА СТОЛУ 19 У

играм Чујем познати псећи удар Удар зуба о зубе Осећам мрак чељусти Који ми очи отвара Видим Видим не сањам. РАЗГОВОР Зашто се пропињеш И обале нежне напушташ Зашто крви моја Куда да те пустим На сунце Ти мислиш пољубац сунца Ти

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Састанак, разговор и размена мисли тих највећих научника свога доба несумњиво је изванредно значајан и занимљив догађај.

А Хипократес не беше само велик лекар, већ и оштар посматрач природе. Зато имадоше тема за разговор у изобиљу. Када стигоше до двадесете, већ се смркло.

Онда узе бокалче са вином и рече: „Да се вратим на наш започети разговор! Од свих побројаних филозофских школа најмилији су ми хедоничари.

Све три дворске даме, које су пажљиво слушале овај разговор, почеше да се кикоћу. „Нисам нимало нестрпељив!“, довикну црнојка Архимеду. „Нисам нимало љубопитљив!

Он сам је био у Александрији на студијама и провео онде најлепше године свога живота. Тема за разговор беше у изобиљу. Они се при крају тог разговора споразумеше да се трубе папироса пошљу сутра рано у стан Архимедов.

Риђокоса дворска дама прислушкиваше њихов разговор, забављена, тобож, посматрањем једног ткива које је било разастрто у њиховој близини.

Ја седох на једну од наслоњача, а Мардохај се згрчи на миндерлуку. „Ви сте се Герардом подуже забављали?“ започе он разговор. „Да, он ме дочека врло љубазно и причаше ми опширно о свом животу и свом књижевном раду“.

“ „Дај Боже да буде тако као што наш храбри командант говори!“ Фалкенбергу не умаче овај разговор. Он погледа у ту двојицу, па рече: „Но пре свега, потребно је да имамо поуздање у себе саме, да чинимо своју дужност и

“ „Е, баш је хуља! - А реците ми, драги младићу, да ли је у оној капији било мрачно“. „Па прилично“. „Онда је ваш разговор са оном младом девојком био врло штур. Кладим се да сте разговарали без много речи“. Обојица ударисмо у смех.

о дневним догађајима и о безначајним стварима, али њихови погледи и звук њихових млађаних гласова водили би засебан разговор који је изражавао друго нешто него изговорене речи. Тај нечујни говор имао је своју нарочиту граматику.

Она опази на његовим очима јасно ту борбу његове душе. Иако се и даље водио безначајан разговор, Њутн је час бледео, час се зарумењавао и био наблизу до тога да пред њом падне на колена као покајник.

Тиме већ имам прву тему за наш разговор. Ако у његовом даљем току Лавозије зажели да зна ко сам и шта сам, претставићу му се као „љубитељ“ науке.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја се сећам добро да сам овако отпочео разговор. „А сад, драги побратиме, причај ми како се реши да се ожениш и све друго што имаш да ми повериш, али право ми кажи,

Без сваке воље за разговор, мој увређени друг и ја покушасмо да спавамо. Али покушај овај, бар што се мене тиче, оста узалудан, јер оне три

мене тиче, оста узалудан, јер оне три прилике које прво уђоше и по свој прилици беху студенти, отпочеше врло занимљив разговор, који су водили сасвим тихо, тако тихо и поверљиво да сам се морао напрезати да га чујем.

као да на њој имам оловну капу која ме притискује и не да ми да мислим. Док сам био у резерви, имао сам један разговор с командантом пука и очекујем велике непријатности. Ја сам, да кажем, против ових излишних, делимичних напада...

“ Што се мене тиче ја ништа не разумем. Ја ово кажем — а то је био интиман, другарски разговор и ја сам мислио да то могу рећи — ја ово кажем: пре ратова имао сам велики број пријатеља, друго ва, сродника и сећам

клицајући размилеше по широком, ограђеном, простору испред касарне и око ограде начичкане светом, где настаде срдачан разговор између браће која су се упознавала.

— Све је у интенсивном лечењу — даје своје завршно мишљење учитељ, па се после разговор наставља у поверењу, сасвим тихо, шапутањем.. у павиљону шестом има две обичне плехане пећи.

језивим, а за гоље утешним: „Чије није било, чије бити неће“ и „У гроб га, вала, неће понети“, и тиме би тај разговор бивао ликвидиран.

“ Слуша ово Митар, а никако мира нема и опет се први меша у разговор: „Па ти, вели, снајо, како видим, све здраве зубе имаш, хвала Богу.

Окренуо је, дакле, он ипак разговор на друге предмете, причао ми је о трговини, о пословима, о стечајевима, о кућама које заступа фирма чији је он путник

Наш, дакле, разговор вођен о трговини био је доста интересантан, али није могао ипак а да неколико пута понова не склизне на политику, и то

Али се и он најзад сећа, и примећује на мени да ми није право, те скреће разговор на друго: „Триста ти, вели, нових болести, има после рата.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

сједити негдје у средини, на нешто вишем стоцу или на столици с наслоном, јединој у кући, и водити ће главну ријеч. Разговор ће тећи у старим, чврсто устаљеним сељачким формама, са много ријечи које ништа не кажу, али које већ ред и обичај

То је већ постао устаљени мали обичај. Застане подно мог кревета, руком на бијелој пречки, и прича. Разговор се надовезује све у ситним крпицама, и то му даје извјесну драж измичућег.

Та не разговара се, на концу конца, увијек и само зато да би неко некога о нечему увјерио или разувјерио! Разговор може да буде угодан, па и чисто души потребан, и без тога — пуко и без задње намјере ређање, алтернирање,

Већ сам се био покајао што сам изазвао тај бесмислени разговор, али сад је било касно. Требало је пустити да стари очита своје.

да одспавају сат-два сијесте, и нешто касније, кад би, с новим бројем Гласа грађанина под пазухом, дошли на посијело и разговор.

Прелазио сам преко тога и сједао за партију шаха. А послије, разговор је опет падао на неутралан терен. Препричавао ми је своју најновију лектиру, пасионирао се недаћама оних китоловаца са

Наш разговор прекидале су сељанке које су долазиле с дојенчади у наручју по „прашуљке” и „пулице”. Петар их је слушао прелазећи омаш

Кад би је разговор намамио, домиљела би сушећи у платненој крпи опране виљушке; ослањала се гојазним лактовима о наслон столице и

Нека му буде! Ако се с временом малко припитоми па се међу нама распреде разговор, рећи ћу ја већ њему: „Млади човјече, будите свјесни да тим вашим манирама само одбијате од себе људе који иначе не би

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

је, кад је налазио за потребно, говорити цео дан, па ипак, на крају крајева, не знаш о чему је говорио, а видиш да је разговор паметан. Он се неће ни једним гласом изрећи, а слушаоца ће принудити да му отвори сву своју душу.

Шта ту нега, »шуле-миле«, но притегни пса, па нек пуцају кости... Е ја... Писар окрете разговор на друге ствари и, свршивши што је имао, изиђе пред судницу.

Попе се на њега и осети се као да је на пољу. Поред куће не пролажаше нико, али се лепо чуо разговор с леве стране, од Јанкове каване, која је одмах до среске куће.

Не прође нико, само се отуд од кафане чујаше разговор, али се могло одмах опазити да је мало света пред кафаном. »Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно,

Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на разговор и причу. — Море, девојке, ако сад бане пред нас Ђурица! — рећи ће једна после дужега разговора.

Сад ти ћути, па се чини невешта свему, а сутра ја то морам преломити, па куд пукло! На томе се сврши разговор. Жена не хтеде да га распитује шта мисли чинити, јер држаше да ни сам још није добро промислио о свему.

намере не може ништа бити, па, да би се што пре уклонио од свештеникових савета, који му веома тешко падаху, пренесе разговор на неке обичне ствари, па се одмах и удаљи.

— Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. — Свега досад пет дуката. Ђурица се намршти. Пантовац упаде у разговор: — Па шта ћеш, море, не зна човек куд ће пре. Није вас мало.

Међутим догађаји, који су се одиграли дан раније и који изазваше овај разговор, беху веома страшни. Другога дана после потере, Ђурица и Пантовац, с одабраним друштвом, које им је Вујо спремио,

Ђурица се изненади овим речима, али се учини да није на њих обратио пажњу, а огледа да изазове Новицу на искрен разговор. — Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога. Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога?

Видевши да Ђурица нерадо одговара на то питање, он промени разговор. — Како је овде, велиш.... — рече он после краткога ћутања. — Знаш како је.

Највише их је из кленовичке општине. Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор. Највећа је гомила народа крај пута, на једној положитој рудини, са које се лепо види цела варошица са околином.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И ЛИСИЦА 202 ЛИСИЦА СЕ ОСВЕТИЛА ВУКУ 205 НЕВЈЕРА СТРАДА 208 ЛИСИЦА И КОКОТ 211 СВЕТИ САВА И ВУК 212 РАЗГОВОР ОВАЦА У ПЛАНДИШТУ 213 КУРЈАК И КОЗА 214 А ЗАШТО ШИЧЕ НА СВЕЦА?

Сјутрадан, кад лисица опет отиде по воду и траву, дође вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене

Свети Сава тада каже чобанима да умлате вука. РАЗГОВОР ОВАЦА У ПЛАНДИШТУ Пландовале негђе овце у планини, и преживајући у хладу, све нешто мислиле, па кад свршиле

Паком неко доба срете се на путу хоџа и поп, и даду се у разговор. Хоџа, да би се подсмијао попу ђе му се парохијан потурчио, као ругајући се и силећи се рече му: — Богу вала, попе,

— препирати се денија — бденија, ночне службе у цркви дењиз — море десетак (суд) — бачва диван — веће, скупштина; разговор; кућа или одаја у којој се чини диван дивит — мастионица дина ти — вере ти добатати — с муком доћи дова — молитва

агиној земљи чити — исти читлук — пољско имање чифт — пар џара — „земљани суд за масло или уље” џевап — одговор, разговор џенет — рај џерима — глоба, казна џибра — исцеђен остатак грожђа џилит — кратко копље џиџа — метални котурић,

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Најзад се пружила прилика да радим на своме мотору. Али, када сам о томе започео разговор са својим новим колегама, они су ми рекли: ”Не, нама је потребна лучна лампа.

Нисам га дуго видео и радовао сам се да са њим мало поразговарам у својој канцеларији. Наш разговор је нормално скренуо на моју турбину, а ја сам постао прилично ватрен.

“ Рекао сам му да прво желим да видим шта ће бити са мојим изумима у Америци и тако смо завршили разговор. Али, драго ми је да делују неке силе из мрака, па како време пролази, одржавање сталне комуникације биће све теже.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Обојица заметнуше разговор са мном, а јако их је занимало шта сам то све доживљавао за време лета када сам био пастир. Нарочито су им се свиђала

Међутим, ту се ствар није окончала. На позив протин, у Панчево су дошли мој отац и мајка и разговор који су водили завршио се победом моје мајке. Одлучило се да окренем леђа Панчеву, леглу национализма и одем у Праг.

треће класе био је свега још један путник, један дебели Мађар кога ништа нисам разумео иако се он трудио да ме увуче у разговор. Мој кожух и шубара пријатно су ме грејали и осећао сам се угодно.

Приметио сам да је овај наш разговор привукао пажњу особа око нас, а нарочито двоје старијих путника, једну госпођу и господина.

У том часу се старији пар путника укључио у разговор са високим чиновником и мало после златом опшивени службеник ме обавестио да је моја карта од Беча до Прага плаћена и

ово моје одушевљење и није било краја разговорима по сличним темама док, после неколико сати, нисмо стигли у Праг. Разговор смо водили на исквареном немачком језику, али смо се одлично споразумевали.

Сава. Према железничкој станици ишао сам замишљен и без журбе, кад ми приђе један студент и ми заподенусмо разговор. Био је мало старији од мене. Љубазност и знање зрачили су из сваке црте његовог лепог лица.

извукао, подсети ме на Кристијана и на његову наивну узречицу: ”то ти је могао рећи само неки европски ”жутокљунац”. Разговор између Билхарца и мене слушао је и Џим.

Овај разговор са Нивеном јако ме је забринуо. Указао ми је да су моје велике жеље и слаба припремљеност у физици биле у великој диспр

Власник хотела приметио је да сам каљав и мокар, али ме ништа није питао, вероватно осећајући да нисам оран за разговор.

- Реците мајци - завршио је он овај наш разговор - да сам срећан што је на мене пала сва одговорност за то што сте отишли у далеку Америку. Она нам више није далека.

Заказао ми је разговор у одређено време. Отишао сам к њему, али са папирима о америчком држављанству и дипломом Колумбија колеџа.

Ћипико, Иво - Приповетке

Ако увече не нађеш радње и нема ништа! — Ко вели? Догоди ти се, те узму и зором, — умеша се неко момче у разговор. — Не казуј ти мени... Старија је моја! — па ће одлучно: — Идимо! . , . — Па де! — прихватише сложно неколико њих.

—А што ћу? Нудер, смилуј се, па нас пусти у кућу! —Хоћу баш! —Је ли млада? — огласи се неко изнутра што је разговор слушао, те се надвири да види ко је. —Пусти! — одговори први. Њих двоје замукоше, па чекају.

Пара се са дна силом подизала и клокотала, врхом продирала и прскала. Друштво заметну разговор и брзо се упознаше, као да су давни знанци. Зачињајући, пушило се у здели. —Гле, уље се једва циједи!

Примаче се к њој. Гледају се и заметнуше разговор. Туђа жена на италијанскоме језику прича јој своју несрећу. Умрло јој дијете у путу, а она иде даље, да у туђему

Лазо, види се, жели да заметне разговор, али они као да немају ријечи; рекао би, навлаш се туђи једно од другога. Ни пиће не може да их разговори: једнако се

А и теби ћу лако наћи посла. Доста да имаш воље за радњу и да си здрава... Ма што ти је то по лицу? — преврне разговор. — Биће ти биле оспице?.... Ништа зато — преврне бесједу, — можеш од самога прања живјети!

милији од других, заборави на се и на свога човјека: нуди га млијеком и сиром, и поји га вином, и пусти се с њим у разговор. Из разговора дознаде да се оженио и да ће осле рјеђе на море ићи.

А њој је досадно код њега; задиркива је и кињи, и ништа је не занима његово: ни живот, ни разговор. Испрвице се ради тога изиједала и силила се да буде мирна, али с временом увиди да је све залуду, па јој се погдјекад

Али стари смионо заметне разговор, као да није ту мрца, па и остали слободније одахнуше. А кад се прве зраке љетњега сунца помолише и весело заиграше по

У одмацима, пиљећи испред себе у свјежу пучину, допираше до мене њихов разговор. А сунце очас освојило и море и шкољ, и топли дан убио јутарњи свјежи сјеверац, па настала тишина.

Да је могуће увијек живјети!.. . Старица доврши и гледа ме као да очекује од мене да продужим разговор, но ја се подадох својим мислима.

— Стићи ће нас невера, — јави се стара, само да заметне разговор, и погледа у облак што је, гоњен вјетром, прама нама долазио.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

уопште у прожимању националних култура1, он готово нехотице, и можда у некој врсти самоодбране, жели да започне разговор са неке неформалне, неочекиване, па чак и мање озбиљне и веселије стране.

Слично би вероватно било и кад би се разговор повео о такозваноме динарском културном комплексу. Из језичкога и књижевног угла писало се врло много, често и

онда је лако схватити одакле долази устаљена деоба на осећајну и мисаону страну поезије, она устаљена пракса да се разговор о песми најрадије започне разграничењем да ли је песникова инспирација емоционалне или интелектуалне природе.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА (увређено): Боже, мајка, какав је то разговор! ЖИВКА: Па не, ал' кажем. ДАРА: Мени ни овако ништа не фали. ЖИВКА: Теби не фали, него њему. ДАРА: Њему?

И ЧЕДА, ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ ЧЕДА (седи за малим сточићем, на коме је телефон, и завршава разговор): Госпођа министарка није моментано код куће... Не!... Како?... Па, право да вам кажем, ја не знам кад прима. – ...

ЧЕДА: Добар дан, ујаче! Звали сте ме? ВАСА: Да, имам с тобом важан разговор. ЧЕДА: Је л' то ви као изасланик госпође министарке? ВАСА: Није као изасланик, него као ујак. Зар јој нисам ујак?

и да вас пријавим... ја све то не разумем. ЧЕДА: И настаните свакојако да ме госпођа прими. Реците, имам званичан разговор. АНКА: Лепо! А после? ЧЕДА: А после, споразумећемо се. АНКА: Идем одмах! (Одлази у собу.

АНКА: Али господин каже да има званичан разговор. ЖИВКА: Нисам данас званично расположена, па ето ти! Не могу да га примим.

ЧЕДА: Не знам...Чекај, сад ми паде на памет. (Звони.) РИСТА: Где? ЧЕДА: Ћути и не питај, јер немамо времена за разговор. XВИИИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА: Молим! ЧЕДА: Анчице, учините ми једну велику љубав, па ћу вам се одужити.

В ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЖИВКА (долази споља, бесна): Даро, имам с тобом озбиљан разговор. Молим стране персоне да се удаље из собе. ЧЕДА: Молим! (Одлази лево.) ДАРА (одлази за њим).

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

ни за богатог сељака Марка, него за његовог недораслог сина, смогла снаге да, противно реду и обичају, оде оцу на разговор - да се успротиви.

Али је занимљиво да је Црњански, чим је започео разговор о крупним стварима, у затворену просторију увео и комад природе.

се налази изнад бискупове капеле бокори јоргована, багремови и кестенови ушли су управо у тренутку кад бискуп започиње разговор о религији, који ће се дотаћи и неких метафизичких питања, о Богу, природи и оностраном ништавилу, а све са циљем да

Штавише, Црњански је разговор у соби једним веома занимљивим поступком повезао и са „бескрајним, звезданим небом”. Учинио је то тако што је

У шестој глави другог дела Толстојеве Ане Карењине води се разговор који циља на јунакињину везу с Вронским, за коју знамо да ће по Ану бити кобна, као што је и по Дафину прељуба кобна:

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац Хаџић, прекрстио ноге с леве стране огњишта и води мудри, арнаутски разговор. — Добро вече свима! — бодро поп проговори на арнаутском да би кући учинио част. — Добро си дошао!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

На овакав разговор шта знам друго радити, него смејати се, а смејати се без вас, било би од мене грубијанство; морам и вас, као што ви

ЈОВАН: Пани, просим их пекње, из које су они столици? Боху присам, ја сам млоге Словаке познавал, але таки разговор не чу сам. РУЖИЧИЋ: Вјеси ли ти что јест јазик славјански? ЈОВАН. Хеј, ја сам буо до Левочи.

ФЕМА (метне руку на чело, сасвим жалостиво): Кон нит, кон нит. МИТАР: Промисли се добро, овде је разговор о Паризу. ФЕМА: Ах, и три дана бити без карактера, млого је, а камоли три године.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

неумешна љубав моје време Које ме више опијало неголи хранило Моја тужна глава која ме изгубила ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ Разговор који све је обухватао Чинио је прељубу. Промени своју песму!

Петровић, Растко - АФРИКА

У његовој причи како је вереници, која га је на самрти питала ла ли ће је заборавити, обећао да неће никада (разговор који цитира на бретонском је) и због чега се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости,

Сви који се умешају у наш разговор сматрају да би уистину било испод сваке могућности јести за истим столом са црнима. То сматрају откако су свакодневно

Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету.

Он је луд. Стари гага. Ниси ли луд? Добро, ја сам луд. Животиња без к... Напротив. Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа. Невероватна лепота голих тела, какву даље иа путу више нисам сретао.

Посете разним чиновницима што живе у високим бенгалоима, ограђеним дрвеним плотовима. Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона.

Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли. Сретамо шефа Монге који је потегао пешице из свог села да би ми донео на дар три бела птичија

тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са својим носачем; распитивао се за његову породицу, дао му врло велики бакшиш, само да би био ту.

Шеф пуши цигаре а њине пикавце дели пушама која можда још и сисају; она преврћу очи од уживања. Велики разговор, о животу, љубави, шумама и умирању, са великом белом децом која су неким чудом остарела.

Волим овај узбуђени, журни разговор белаца на веранди, јединој која светли у овој безграничној мрачној савани. Сваки говори као да му је само за то вече

Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким да улазе у разговор, питали су га: „Имаш ли људског меса?“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути.

Да бих утврдио шта је узрок томе, ја сам пратио њихов разговор са највећим љубопитством. Н. је говорио сасвим расејано, невезано; тешко развијајући мисао; са подсмехом.

За време вечере разговор, са пола речи, између ова два младића каже ми да је Н. имао везе са неком дивном тужном женом, чији је муж нека моћна

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Погледај, душо!... Само погледај!... СПАСЕНИЈА: дивота! СТАНА: ’Ма шта ће овде таки разговор? ГЛАВАШ: Па ништа, бако, Хвалим вам само моје дворове, Не би л’ у мене дан-два остале.

] ДРУГА СЦЕНА Разговор Главаша и Спасеније. Стиже Исак. ГЛАВАШ: Исаче, брате! Мој добар друже, добро дошао! Па како тамо по тиранији?...

Док дође Главаш... Необичан је! Најпре се човек мора навићи Да му у црне гледа зенице. Тек после мало иде разговор. ЋЕРИМ: А ђе те тако уплаши, ефендум?... ХАСАН: Мене?... Јок!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Ви то најбоље знате, ја сам у војничким стварима лајик. На томе се ппецече разговор. Стигнемо наскоро у Прћиловицу. Свратимо десно у неки разграђени шљивар. Ту ђенерал и цела његова пратња сјашу с коња.

Пријавим га, ђенерал та дозва себи и између њих двојице отпоче се овај разговор, при коме сам ја имао несрећу да будем тумач између ђенерала и мајора. — Где сте ви досад?

Од тога доба само сам још једном виђао Рајевског. Сад му приђем и наш разговор окрете се тако да му ја рекох: — Невесели дани, г. пуковниче. — Да, могли би бити веселији.

море притисла пољану, а од ње малко у страни, на једном брежуљку, разговарају две српске војводе — Караџић и Комаров! Разговор мопа да је важан, јер се води пред ступање у битку.

Која ти вајда и да их украдеш, кад знаш да ћемо их опет заједно попити, па биле код мене, биле код тебе?! Чудан разговор пред ступање у борбу, уз кобно гуђење граната над нашом главом и звиждање куршума око наших ушију!

Отац М. био је народни посланик на скупштинама које су већале о овоме рату. Између нас се отвори овакав разговор. — Е, мој оче М.

?... Ја се нађох у неприлици: — Извините, разговор је био теоријски. Комаров се опет насмеја: — Не мари, не мари... но у том случају, кад сте већ тако мирољубиви, Т.....

« Последње речи изговори Комаров са пуно подругљивог нагласка. — Да оставимо овај разговор, ваше превасходство. Мој је положај врло незгодан, да це ја, прост редов с мојим генералом препирем о начелним

Мој је положај врло незгодан, да це ја, прост редов с мојим генералом препирем о начелним стварима. А и нашто тај разговор? Ноуѕ ѕоммеѕ леѕ барбареѕ, као што веле Французи — ми се нећемо разумети.

што су године рада, учења, развијања у извесном правцу уселиле у нас, то не може истиснути и изгладити један кратак разговор. Ми не можемо један другога убедити. После свију објашњења опет ће сваки остати на своме.

Ми не можемо један другога убедити. После свију објашњења опет ће сваки остати на своме. Нашто нам дакле овај разговор кад унапред знамо да ће остати без икаквих резултата. — Не, то није тако.

— Али... али види ли ваше превасходство куд смо забасали, и нашто се окренуо овај наш разговор?! Ваше превасходство види како ја не умем накратко да се објашњавам.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ Садржај ЂУЛИЋИ 2 РАЗГОВОР СА СРЦЕМ 3 И 6 ИИ 7 ИИИ 10 ИВ 11 В 13 ВИ 14 ВИИ 16 ВИИИ 17 ИX 19 X 20 XИ 21 XІІ 23 ХИИИ 24 XИВ 25 XВ 26 ХВИ 27 XВИИ 28

ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ ЂУЛИЋИ РАЗГОВОР СА СРЦЕМ Какви тебе, срце, Тајни јади ломе, Те ме често молиш: Поклони ме коме!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Стој!“ — чули су се разни гласови. — Ко си ти? „Четврти пук“... Мени лакну. У рову настаде мување, помера ње, разговор војника и четника. Чује се нечији глас: „Излази брзо!

Не деј да пуцаш!“ Обећа му овај наш да неће гађати. Онда отпочне разговор међу њима. „Братко... Нека је часно Воскресеније!“ „Ваистину воскресе!“ „Фрлај малко леба, ако имаш.

Поиздолазили су официри да команданту честитају празник, и међу њима отпоче разговор. Потпоручник Љубисав, иначе професор, рећи ће. — Природа...

Свештеник Момчило умеша се у разговор: — Можда је то у вољи Вечнога, да се прочисти земља од људских грехова. Или је то проклетство Творца, ако је живот,

Предложио сам команданту да упути мене. Она двојица су се опирала, нарочито Лука. Али командант прекиде наш разговор и изјави, кад већ мора да се иде, онда да идем ја. Објаснио ми је како ћу доћи до положаја.

Срце ми је снажно ударало. Али наједном сам се застидео. Хтео сам да наставим одмах наш разговор, али сам тренутно заборавио шта сам хтео рећи. — Ево, то је тај мерзер — командир изиђе до врата. — Где удари?

Дође ми да се насмејем начину њиховога опхођења. Да бих их увео у природни разговор, запитао сам: — Откуда ви, конички официр, у пешадији? — Потписати је дошао у сукоб са законима позадине.

фронта, било којим послом, или на путу за Солун, свраћали су у трупну комору на ручак, вечеру, добро вино И пријатан разговор.

Искашљивао сам се како бих прикрио замор од напорног пењања. Изнутра зачусмо неке кораке, онда разговор а затим се све утиша. — Да нисте случајно погрешили? — запитао сам је.

— Дакле, остаћете! — говорила је пркосно. — Не, не! — рекао сам одлучно, да бих прекратио даљи разговор. Она се наслони на зид и погледа тужно преда се.

Онда се обрати мени: — Колико још остајете овде? Рекао сам јој, око два и по месеца. Разговор се потом водио о обичним питањима, готово безначајним.

Нити се питају они који су дрхтали код тих белих каменова. Да би ублажио овај разговор, запитао сам за једно село које се налазило испред нас. — Скочивир... Ту, поред села, тече Црна река.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Тек сада би ваљало прећи на прави разговор о песницима ове Антологије, ако баш и не о свакоме од њих појединачно, а оно свакако неизбежно о свима њима онако

Хвали л мене тко, невешта се чини, Узми други разговор, друго што започни; Куди л' мене тко, и ти ш њиме ходи, — Тако ћеш злу сумњу извести от људи.

ТРЛАЈИЋ РУСКА ЗИМА Листопада седмог, навечер, при свећи, В мојеј малој собицје за књигом седећи, Неки ми се разговор на пенџеру чује, И мени се учини да се некто псује, Но разбрати не могох кто и што вељаше, Ибо ухо на ухо друг другу

Јован Пачић МУЗИКИ Благи, слатки и пречисти, Свјати неба разговор Ти си, дивни рај к’о исти, Смеран твој сам пјеснотвор; У радости красном цвету Раскоши ја пијем сласт. Музико!

Кад је погледиш, кап од бистре росице видиш, Саму т’ чистоту око, саму милину пије. Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи Откуд ми речи сила, мисли множина откуд.

т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако улити вољу твоју Као повољан говор и новост угодна мисли: Разговор често један цео пресуди живот. Она слуша и гледи, а како слуша и гледи, Љубов са целе сија, љубов незнана себи.

окружни чиновници, а особито генералитет и штаб, овде налазећи се сви чиновници код меничног права и цео магистрат. Разговор народним језиком и о народности вођен оживљавао је цело вече и весеље.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ВУЈО: А бог ш тобом, свијетла госпођо! Ко ме море чут просто му — нека ми чује разговор! А не море ли?... Нек’ уха чуло прстом заптије!...

КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то, Радошу! Ал’, браћо... ВУКСАН (за себе): Е, баш сам знао Да тако многоречив разговор Телал тек бива већег грдила, Што крајем својим пјано поводећ За собом вуче тешку мрцину — Баш кô на репу, негде,

ВЛ. ВАВИЛА: Опрости, Радошу! Али у твојој седој старости Приличио би тиши разговор — И сâм си много крив! РАДОШ: И сâм — и ја сам много крив? И ја сам крив?... А он нас продаде! Ја крив?...

(Споља се чује разговор.) Ал’ ко то збори? БОШКО (споља): Има ли кога ту? Отвори, хеј! РАДОШ: Ма ко сте ви? (За себе). Још питам ко?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Давид: Како рече? Писарчић: Зар си удовицу оженио, питам те? Давид: Тако ти младости, дијете, не уплећи се у разговор кад ништа не знаш. „Зар си удовицу оженио?...“ Судац: Вас се двојица не разумијете. Мене ћеш ти боље разумјети.

спрату, у старим босанским кућама, намењена састанцима, договорима и пушењу“: затворен трем ђоја — тобоже еглен —— разговор; забава ешкија —— одметници, хајдуци, устаници, одметништво живолазан —— живахан задолигати — „нарочито певати,

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛАДИН: Па ја велим... ЖИКА: Ама, нема шта ти да велиш, него изађи напоље док свршимо разговор, па ћу да те зовем после те натенане да те саслушам. МИЛАДИН: Велим, знаш, већ три месеца због тога долазим.

” – ако је само тамо на небу уређена администрација и ако има неког реда... 'Ајд' изађи напоље док свршимо разговор, па ћу те ја звати. МИЛАДИН: Добро! (Одлази.) XИИИ ЖИКА, МИЛИСАВ, ЈОСА ЖИКА: Па онда? (Звони.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

и распреда о радосном сазнању да се најзад ослободио хајдука који му је толико додијавао, млади напасник прислушкује разговор под прозором, упада у собу и крваво се свети, да би затим из тамнице ослободио своје другове и оженио се лепотом

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно.

После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор. Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине.

Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне, свршавао на брзу руку, све из бојазни да он,

ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије, трговци, као на разговор, а управо на договор о јавним стварима.

Али ретко да дође пре брата кући. Обично се, уз пут, задржава код осталих дућана, трговаца или на разговор, или опет послом. А највише, ако има која општа, маалска, чаршијска ствар да се сврши.

Мајка, са страхом чекајући тај њихов разговор, сад, после њега, улази у собу код ње преплашена па, кад види њу где се, услед његова повољна одговора и изненадна

Ћипико, Иво - Пауци

Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути! Увече, на прелу, повео се о томе разговор. Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују.

Радивој не смије даље да говори, јер људи ћуте. Мислио је да ће изазвати разговор о женама и цурама. Биће сочне и дебеле шале, али нико се не одазва.

—Послаћемо га свим опћинама. Доћи ће и на вас. — Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијв одвјетник. — Они иду за својим циљем, а тај је очит: хоће да помађаре све што није мађарско, па да тако створе

Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове добро јутро!

— Кијамет! . —Казуј, болан! —Казивао сам овим добрим људима што знадох... Али, ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци! — и примаче их ближе к пламену.

— Да, да, треба! — потврђују остали. Раду, слушајући разговор, сузе облише. Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца.

—Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој! Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком. Маша погледа Раду и поздрави.

потреба ми је! Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом. — Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету, — каза јој Марко.

И Марко ћути и премишља како ће згодније да заподјене разговор, а кад Божица скиде са ватре бакру и умијеша пуру, одложи лулу и прихвати са кућном чељади да руча.

У дућану чека господара, и, чекајући, разгледа дућанске ствари, слуша што људи говоре, и у разговор убацује по коју своју ријеч. Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца.

— јаче ће отац. —Ја видим да се арчи без користи... Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.

— Не разумијем се ја у то... Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор : —А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? —Је... И ноћас оцу било је рђаво. Бог да нас обрани! Ча би без ћаће?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не верујем да је постојао неко на Кули ко се уздржао да макар нешто не зуцне о томе. Био је то један леп подстицај за разговор и само би мутав човек био у стању да га пропусти.

Богдан Имао сам врло мучан разговор са Јеленом. Сачекао сам погодну прилику да останемо сами, да бих јој рекао оно што сам одавно смерао.

Зато сам покушао да скренем разговор на нешто друго, било шта, само да бих избегао понижавајуће муштрање. Поменуо сам Лауша.

Али, то траје прекратко. После исцрпљујућег смејања лежимо још неко време ћутећи, а онда долази на ред озбиљан разговор. Започиње Димитрије. Рече како је време да одлучимо куда ћемо кренути. Ето, дакле.

Шта ја уопште овде тражим? Јесам ли птица да им украшавам разговор цвркутом, или сам поветарац да им сушим зној са тела усковитланих у парењу, или сам суђаја да бдим хоће ли или неће

Намеравао сам да им се придружим, али сам одустао, јер сам слутио да ће одмах, чим се појавим, прекинути сваки даљи разговор.

своје гнездо у каквом јарку; издужила шију према стени над Мртваја виром, зажагрила очима и чека кад ће патинути онај разговор. Разговор! То је за њу обузету сврабљивим нестрпљењем чисто јалово жватање.

у каквом јарку; издужила шију према стени над Мртваја виром, зажагрила очима и чека кад ће патинути онај разговор. Разговор! То је за њу обузету сврабљивим нестрпљењем чисто јалово жватање.

Никако то није личило на разговор између једнога мушкарца и једне жене, и никакве ту прикривене страсти и жеље нисам примећивао.

Могли су продужити свој бесмислени разговор. Но он је вратио. Захватио је шаком воду и сасуо јој за врат. Она је вриснула, цикнула, поново кикотање и смех, као

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све. И страсно шаптање тада Кроз мирни прошушти дом - ал' И то губи се брзо, И

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. Затим се разговор чује. То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује.

У мудром збору народних отаца Разговор његов пристојно жубори; Да, он је једнак и кад клетве баца, И када речи благослова збори.

Боле је презрети живот у ропство који нас баца, И, веран слободи, сићи у крило праотаца.“ Кад сврши разговор овај, он страшно изврши дело: Раздерав завоје своје, утробу дохвати смело, И залуд прилете робље - утроба пуцати

Пастири дањују лети и састају се оде: Седну, подвију ноге и онда разговор воде О стоци, времену, храни, ил' говорљив какав чича По вас дан шарене бајке о даљним земљама прича.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Преписка није разговор; њој ће, пре свега, недостајати оно душевно расположење које је нашим разговорима на обалама плавога алпијског језера,

а тек колико је било моје изненађење када сам у писму прочитао да ме господин Министар позива на врло хитан и важан разговор.

Његове Светости и нашег митрополита, официелни поздравни говори на грчком језику, па се онда прешло на неусиљени разговор на француском.

А те светитељске статуе знају и да оживе, особито кад се, после заједничког ручка, нађемо у лепој сали за разговор. Ту пијемо каву, а ја запалим своју цигару.

Он вероватно није у стању ни да преводи стагирског филозофа, а камо ли да га употребљава и коментарише.“ Овај разговор слушао је један задригао плавокоси младић, па се и он умеша.

“ - „Па, ако смем да знам, шта говоре звезде?“ Овај разговор привуче на себе пажњу присутних. Сви, начуљише уши да чују Тихов одговор. Он уздахну дубоко.

После вечере, окупљају се гости у доњим просторијама главне зграде на разговор, забаву и игранку. Ја мало поседим са њима, па се онда изкрадем на опустелу мрачну отворену терасу пред зградом.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« А сада све друкчије. Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор. И сада ће, после цркве, сви овамо доћи.

ХАЏИ РИСТА (мало напред, задовољан, насмејана лица, као настављајући успут започети разговор, не примећавајући Ташану): Ако, ако, дедо. То значи да те се боји, да те поштује!

Јер ја сам се тако радовала мислећи како ћу тиме да те изненадим, зарадујем. Седи! Сад ће Стана донети. (Да скрене разговор): Ето баш пре неки дан била је код мене Лена (седне), твоја сестра. И не знаш колико ми се хвалила тобом.

МИРОН (савлађујући се, и да све то пресече, нагло, чисто секући самога себе): Де друго нешто. (Хоће да скрене разговор, сети се): Баш добро! Знаш, пре два, три дана био сам на преслави у вашем селу, где је ваш чивлук.

И то ће ме радовати. То ће ми бити једини разговор, једино пријатељство, јер ја од људи никада не смем да очекујем љубав, пријатељство, зато што морам да сам увек испред

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Једног дана заподену се теориски разговор у шнајдерници. Костица, други калфица, док ћута, ћута. Па онда утури ноге у ципеле, устаде, и поче: „Панталоне,

Е, сад јој се сија сребро тамо где не треба!” Све је то био празан разговор. Сека је ходала без штапа и машине, али је нога била осетљива и лако заморљива, па је девојка много седела у кући.

Кућа мајстор Костина опет оживе. Као да је и она била у Санџаку на блату. Секи долазе другарице, оцу њеном људи на разговор. „Богами ће овај наш Коста умрети као прави правцати мушкарац. Ко би то мислио!” — говоре „другови и пријатељи”.

Бог нека јој буде добар и милостив, лака јој земља. Кад се поворка спустила с гробља, разговор пређе на обичан летопис. Падају имена, цифре, анегдоте.

После ћеш ме и тако варати — шали се — нека се бар сад зна шта је моје а шта твоје. — Е, ми тутори — наставља се разговор — ми знамо и друкчију госпа Нолу.

Једне вечери, поведе он разговор са женом о том будућем миразу. — Шта мислиш, да ли да купимо оно Шнорово имање? Један Шваба би нам се скинуо с врата.

Отворише капке, и чуше кроз стакло да се неко врло учтиво распитује за пут до неког мајура и неког села. Разговор тај се прекину као ножем пресечен, из два разлога.

Он гласно позва: Настасе! и томе је госпа Нола знала да је то један од њених старијих надничара. Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка с брда с дола, док не изађоше на тему. Срба рече тад живо: — Па зар ти не знаш?

И још бољи у оба случаја; јер, досад болести, а и сада, ево, невоља нас довела на разговор; а кроз невоље су људи најближи род. За месец дана, Јулица се испросила, верила, и венчала како је госпа Нола желела.

— Госпа Нола погледа у Јулицу. Заспала. — Добро што је заспала. Није то разговор за млад свет. Одмарај се, мученице. Гле какве су јој оне њене дивне стаклене руке...

Садашња гробарка има двадесет шест година, и гледа вас као вампира ако почнете разговор о госпа Ноли и њеном друштву. Та гробарка сад води другу кронику, и сасвим другим примерима потврђује дубоко истиниту

Павле се тад утаче у разговор и пре матере, и рече оцу: да он баш хоће много да учи, јер хоће много да путује. — Кад пре! И куда си наумио?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

али то су само учени људи, или назови философи, од који ништа сакривено није остало, који свашта знаду, и који се у разговор упуштају и не разбирајући какав је предмет истог разговора.

Да и ја и ови поштени људи право имамо, мислим да вам не треба спомињати; чули сте јучер разговор наши господара како је неки филозоф дисертацију у шест части издао, да стари Римљани нису стакла имали, нити су могли

Ја се пустим с њима у разговор и замало се тако упознам да ме сви за свог пријатеља прогласе и на мене навале да им за спомен моје уши оставим, на

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ви несумњиво познајете сви онога малога тиранина који, тек што сте дошли гдегод у посету и отпочели врло пријатан разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром, стрпа вам се мећу колена, ослони се руком прљавом од пекмеза на ваше

“ Ви му, разуме се, учтиво и, колико је могуће слађе, одговорите: „Ау, како су лепе пипе!“ и тиме мислите завршили сте разговор са њим, те можете наставити онај интересантнији разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром.

“ и тиме мислите завршили сте разговор са њим, те можете наставити онај интересантнији разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром. Али се варате, јер мали тиранин сад тек почиње своју упорну акцију.

“ Али се ви по други пут варате ако мислите да је то њему довољно и да ће вас сад већ једном пустити да наставите разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром.

Ако сте ви толико несмотрени па не опазите, она ће ма како, ма на који начин извести разговор који ће вам свратити пажњу. Она не може дићи ногу увис и рећи вам: „Ја имам нове пипе!

Она не може дићи ногу увис и рећи вам: „Ја имам нове пипе!“ али ће, рецимо, повести разговор о последњој премијери: говориће вам о дубоком значају пробелма који комад третира и о снажној креацији наше

о дубоком значају пробелма који комад третира и о снажној креацији наше протагонисткиње, и чим успе да вас увуче у тај разговор, она ће прећи на тоалету коју је имала протагонисткиња и, да видите, како ће смишљено, лукаво, издалека, повући линију

Ако ви ни при тим речима не приметите бутоне у њеним ушима и не задивите се, ради чега се цео овај разговор и води, онда, разуме се, она ће наставити: — Можда би то било претерано — ја не знам — ја нисам компетентна.

— додао сам ја своје резоновање, а мати је побегла из собе да би избегла одговор на ово накнадно питање. И да је цео разговор остао само на овоме, никоме ништа. Али сам ја настојао свим силама да своје ново сазнање и применим.

О мојој судбини вођен је нарочито један опширан разговор, после једнога бурнога дана, када ме је општински пандур, због неке ситнице, довео за уши кући па мајка три пута

ставио сам ја своје питање на дневни ред пред суђаје, те је у оној другој соби, где се вечерало, прекинут сваки даљи разговор о удаји једне моје сестре од тетке који је дотле вођен.

Водили смо разговор о тој теми, проналаску Америке, једном приликом кад ми је нудио ту исту есенцију као амерички проналазак.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Хајд још мало. Нешто звекну. Као да шкљоцну затварач топа. А-ха!... —... Утрошак муниције. — Јесам! 3ачух разговор. Ху-ху! — одахнух. Нерви и мускули попустише и наједном прогледах. Преда мном је била батерија. — Где је командир?

Занемео, као у бунилу, слушао сам разговор. — Шта ћемо сад? — Има ли који други пут? — Колико има пушака у батерији? — Свега шест. Две покварене. — Аух!...

Ето замисли... закључимо сада мир и хајд’ кући. — Зар ти мислиш да је то добро? Онда отпоче разговор. — У историји света овакав случај не постоји. — Протерани су Јевреји... — То није исти случај.

— Поставља се питање, да ли ми имамо правног основа да представљамо ту земљу. Сад се умешаше у разговор и правници, резервни официри.

Нећеш ваљда да ми доказујеш да државу чине бабе, жене и деца — обрецну се капетан Вела. — Чекајте — умеша се у разговор поручник Протић, судски писар. — Сви сте ви у праву. Само нико од вас не уме да изрази своју мисао.

Запита неко, шта раде тамо. Опева једнога војника. Јутрос га нашли мртвог у шатору. Ми продужисмо започети разговор. Говори се да ћемо овде чекати док не стигну транспорти у Сан Ђовани, који треба да нас приме.

Промичемо тако поред мртвих и нико им не одаје почаст. Не прекидамо чак ни започети разговор. Јер и онај мали пешак пред нама, који се поштапа и једва иде, умреће колико сутра... Сигурно.

— Није ваљда луд. Него ти си пијан, те не видиш. Да би избегао овај неугодан разговор, Драгиша се обрати Енглескињи: — Еѕт се qу’іл у а лонгтемпѕ, qуе воуѕ êтез іці? — Ох, yеѕ... троиѕ... моен...

— Пета тимочка. — Пета! — разрогачих очи. Моја бивша батерија. Али војници ми непознати. Нисам имао времена за разговор, већ запитах: — Где је батерија?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он је такав кад води онај духовити шаљиви разговор са трима шићарџијама који му нуде коња још бољега и још прида стотину дуката и сувише рало и волове, а он све то

диба диван — веће, скупштина; разговор; кућа или одаја у којој се чини диван диванити — говорити, разговарати се диван-кабаница — украшена горња хаљина у

скрива хајдука; место где се хајдук скрива Јевросима — мајка Марка Краљевића (историја не зна за Јевросиму) јеглен — разговор, забава јегленисати — разговарати се, забављати се једек — коњ у поводу, уже јединак — јединац једнак — (значи и:)

Жијово и Ком, зато се зове „ломно“) Лаб — речица на Косову лабуд (коњ) — белац лав — пољско имање; ловачки пас; разговор лавра — главни манастир лаган — лак лагум — дужи прокоп испод земље који се испуњава барутом ради минирања лагуне

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Из тајанствена сумрака букове шуме, из даљине, одазва јој се сличан глас: — Ку-ку! Ку-ку! Овај на изглед обичан „разговор“кукавица не би преварио неког пажљивијег слушаоца.

Стриц је докон јахао на грани старе букве, а Јованче и Мачак су водили озбиљан разговор. — Како ти се допада наш логор? — испитивао је Јованче. — Добро је сакривен у хладовини...

Николица је добро разумио тај њезин задахтани и одушевљени псећи разговор. — Ехе-хеј! Ту ли си опет! — клицала је она. — Дошао си, дојурио, дотрчао! Срам те било, стид те било, бруко једна!

Умјесто Луње у разговор се утаче накостријешени Стриц: — Дошла је она да нас шпијунира, знам ја њу. Лијепо се провукла назорице за неким од

Јованче стигне убрзо послије Мачка. Наравно, одмах почиње повјерљив разговор о пећини. Спремају се да ускоро поново крену у истраживање.

— Их, а ја се само окренем и језик им исплазим, а они из пушака — прас, прас! — па кроз мој шешир. Друмом се зачу разговор и прије него се Стриц и одлучио да провири, на раскршће стигоше Јованче, Луња и Ник Ћулибрк.

У дубини Гаја зачу се пуцање грана и нејасан разговор. Сви поскакаше на ноге. — Ето војске! — викну Потрк. Сви су скамењено зурили у правцу одакле се чуо жамор, али им се

Кад је Јованче први пут пошао да извиди је ли непријатељ напустио Гај, чуо је разговор и грају војника баш на ивици јаруге и брзо се повукао натраг у пећину. — Још су ту, не можемо изићи.

— Непознати сељаци? Јеси ли ти то добро видјела? Да то није неко од наших? — Није, није. Прислушкивала сам њихов разговор. Причају о војној радионици. — Иди за њима назорице, а ја ћу тркнути до радионице да јавим — рече старац.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

племенити, да како сам за спасово богонарођење од врла лепог к мени гласоноше навикла, тако и од вас саде неки добар разговор ми да дочујем...

А да одсад који ћу већ добар разговор имати од кога ли, гледећи ми тебе на последњем концу издишући? Него још, још бар штогод ми проговори кано по завичају

« Дочу Јуда од њих тај чемерни му разговор од свештеника жидовских. Оде под једно дрво, од јада заврзе се за врат својим појасом, те се обеси и удави се.

Тако и ту се пригодило: пророк је боледовао, пророк му је биље носио. Дође к њему веселим образом пророк Натан на разговор. Помало, помало док се увезоше у беседу, ништа му преко ни љуто не говори, ни га чим обличује да га не засрами.

казује, те вели: »По двоме, ја ли му троме проговарању, одреци се књижити с јеретиком и о другоме ти послу имај ш њиме разговор«...

прошло, а јесен је настала, откудно се по писму изнова започиње година и зове се Ново лето, изаради сабрања летине. РАЗГОВОР О ПОСТУ И ПУТУ Трговац: Не знаш ти, оче, што је и какав је пут. Ми на путу нигде не згревамо свога срдца.

Еда нејмате својих домова, ако имате што о чему разговор, своју коју ли лакрдију збијати хоћете по себи? Заир божију цркву подништо држите те и побожљивим мучком неким за квар

О здању ли какву, о који миљкови и о мирази имате међу се разговор — не брани се то, ама дома, на сокаку, у дућани, у барбирница, а не ту!

што каквога с муштрањем казнити, ја ли кога о чему лека пронахођење, тужба ли је злобна где на кога, — свему се тому разговор у цркви, код цркве ли се находи.

Зато једно пресекосмо а друго започесмо да и оно здржите и по одмору опет сећате се вештије вам примати разговор за вашу хвајду.

Туштену старост и бригу имаш те доста пут ка несвестан ходиш — ја тко да ти буде у том разговор и потешивање ако не књижно световање и наук, да си о свему хитлен, вешт, мудар и освестан, сам ти и твоја ти чељад

Те о свачему споља на мери ту је разговор, договор, уговор, сваки хесап, прокуда, пањкање, изношена ивтира и хула, што на кога с пизме рад.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне. Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и гледа кроз прозор у

Све се ту сјури, и домаћи и из комшилука, па настане један слободан разговор, чује се кикот, цичање, узвици: „Мука те изела!

— ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо окрене разговор, па је саветује и као грди помало и вели: „Ће се удаш. Домаћица ће станеш, образ да чуваш; зашто образ — тол’ко!

задиркивајући девојке које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.

— Што ће начиним?! ’Ајде и ти па, нане, како си тој па збориш!? — рече прекидајући разговор. А затим метну шубару на главу и оде љутито. — Није без ништо! — рече Јевда после дужег размишљања.

И нико после за живу главу не би смео продужити с њим разговор о тој теми... — Што, што? Што, бре? — запитао би тада чорбаџи-Замфир дигавши своје густе обрве чак под фес.

Васком, и снисходљиво би ословила понеку сиромашну девојку, заборављала би врло често како се која зове, а и разговор би трајао врло кратко, тек у неколико речи.

Свршила се и ова игра. Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци“ да се љуљају. Разлеже се песма с нишаљке, разговор на све стране, само се другарице ућутале. — Васке, мори!

Кад је она ушла, нису одмах пресекли разговор, него су га полако приводили крају избегавајући све оне речи по којима се могло познати о чему говоре; али све им то

Тако му било мило да је одбио две муштерије које су дошле да пазаре, само да се не би прекидао разговор. И кад се уверио да тетка Дока све зна, он јој се исповеди и призна јој искрено да му је Зона посред срца. — Аха!

— Што, зар ћеш сал да гу гледаш? Да лижеш мед кроз шише?... Тој ли? — Ама јок! За прошење ич не беше разговор. Како да гу просим?! Који су они, а који па ми! Чорбаџијска кућа — а наша кућа!... Памет си бери, Доке!... — Иха!

Али је то, наравно, слаба утеха била за Манчу. Целога дана био је као убијен; ни посао, ни пазар, ни разговор, — ништа му се све то није милило.