Ћипико, Иво - Приповетке
А кад се нађе лицем пред оцем, погледа га страхиво и истисне разговјетно: , —Убио сам га! — и осјети у тај час да је слободније одахнуо. —Убио си га!
Ћипико, Иво - Пауци
Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика.
Тако се растадоше. * Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт. Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.