Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. Јелица је лебдела око њих. Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... Али је Алекса осећао како га нестаје...