Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се разгранала, Гране своје разбацала, Хладовину оставила, Ленка ти је већ одрасла: У Ленке је бело лице, У Ленке су мрке веђе,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Она је дању тамнија, а ноћу светлија, јер су се стабла њених дрвореда разгранала, а њено старо црвенкасто гасно осветљење замењено је модерним.