Употреба речи разгрћу у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Конопци се кидају, а џакови и сандуци лете свуда унаоколо. Војници псују и проклињу свој живот. Онда разгрћу ашовима снег. Неки обавијају копите коњске џаковима, па наново товаре и по двојица вуку коње.

Али коњ наједном застане и дрхти. Они чекају да се примири... Дотле други разгрћу снег и копају смрзнуту земљу, те насипају крш. Пешаци пристижу и задиркују: — Треба ли да помогнемо?... Беше ваше...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Уз домове ниске шуми чемпрес стари; По које се окно полагано жари. По обали мрежу разгрћу рибарке; На пијеску леже изваљане барке.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности