Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Сад би ми ваљао побратим. Шта ли је са њим, јадником?... Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима ...« Опет се зачу звиждање. — Шта је сад? — рече Ђурица, заклањајући се и одговарајући на знак.
Новица обори главу, као да му то не би право. Ђурица се досети. »Зна да ћу ноћас да раздам новац... Али куд смем ићи к њему с оволиким парама! ... Убио би ме без речи. Боље да му дам сад«.