Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СРЕДЊОВЕКОВНОГ ДВОРСКОГ ПЕСНИКА ЈЕСЕЊА ЖАЛОПОЈКА Фењер гори и пси лају и у недра древних њива Од вечери до раздања са неба се киша слива. Од пустоши и досаде завеса се наборава: У какав се то бездан спустих у тражењу заборава?
Много спавам, каткад сањам госпу једну милоусну, А и будан кад сам, често назирем је у полусну. Од раздања до вечери обузет сам Пролазношћу, У дворове своје Тугу радо примам као гошћу; Драга ми је и њена сестра, по имену
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И ватре се гасе тихо или с праском И нове се дижу кô химна раздања А сав стари блесак у пепелу сања, Разочаран таштом гордошћу и ласком.