Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли. И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза. Он задрхта сав, од главе до пете. — Ух, само да то није! — јекну. Па јурну из куће напоље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Једно од њих чим опази да се кола обрнуше и упутише попиној капији, улете к’о без душе у авлију, и раздера се колико га грло доноси: — Отвор’те капију, ево гостију! — Шта се дереш к’о магарац!
— Е, е, е! Па извол’те, извол’те. Роксо! Глишо, та ди сте се завукли врагу!? — раздера се домаћин, и устумара по авлији. Утом истрча и Глиша и Рокса, и почеше скидати с кола.
Црњански, Милош - Сеобе 2
по војничким редовима, испод павиљона, као што се жито заталаса преко булки, старац размахну својим тророгим шеширом и раздера се немецки: „Серби! Три пута, виват, за маторог Енгелсхофена!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тек што је чича закорачио на прву грану, он се раздера: — Шта је ово, побратиме? Ено још једног мјесеца, вири из ријеке!
Стражар с високе сахат-куле раздера се колико га грло носи: — Народе, лавови кољу вашар! Брзо затварајте врата и прозоре!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако ли се за ме мари?“ 138. „Па ти си муж?“ — Ово штене У мало ме не раздера! А ти, а ти, куку мене“ — Тако с' госпа на њ раздера, Скочи преда њ, ногом лупи... Он три крока назад ступи. 139.
“ 138. „Па ти си муж?“ — Ово штене У мало ме не раздера! А ти, а ти, куку мене“ — Тако с' госпа на њ раздера, Скочи преда њ, ногом лупи... Он три крока назад ступи. 139. Она за њим: „Па сад дође?“...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
невојнички, фамилијарно, звали свога командира), а овај, чујући да предлажу помоћ бјегунцима, само помодри у лицу и раздера се огорчено и преко потребе гласно, као да сам себе заглушује: — Е, ви тамо, крећи већ једном, што сте се удудучили
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Прискочи један, па га онако врелог баци у шајкачу, застаде да прочита даљину и онда се раздера из свег гласа: — Хиљаду осам стотина метара!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: — Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече. Фаћа ме треска, како грозница!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Бежи! Баш ме брига за војску! Нека све запали! — раздера се на кафеџију Ику, не подижући главу. Још мало ноћи ти остаје да ме мучиш, стално јој је претио у себи, у кревету —
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Не говорите тако, господине Герике! Не, чим доспем, већ одмах!“ „Одмах, сместа“, раздера се његов син. „Добро, мили моји, учинићу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Неко повика: — Ето их! Пера скочи на сто и раздера се: — Братушко! Смех се разлеже. „Фикус“ га гледа заводњеним очима и, као строго, вели: — Господине потпоручниче,
Фјодор скочи, заузе став мирно, главу забаци уназад и раздера се: — Ваше благородје, Фјодор Иванович, поручник двадсјат четвјортаво пјехотнаво полка.
Нека запамте гостољубивост... капетана Раце. Обори! — раздера се изненада Бора. Уз степенице се ваљало нешто тешко. Чуло се лупарање поткованих чизама, неки удари, стењање, узвици.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Воли тебе твој прото, магајцино једна стара! А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипати зуб'ма. — Њега је прото опремио, да носи у пакô старом Џибукарди селам, ама максуз
Буди мене миран! Кад бисмо на 'ној окуци у гају, јекну штуц кô небески гром; за штуцом цикнуше двије мâле, па се раздера острагуша кô свети Илија. Зуји куршум око ушију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Господине поручниче, еве га шећер — појави се Исајло, вукући једва пун џак шећера. — А шта је ово? — раздера се Лука и закрвављеним очима погледа трговца. — Немаш?!... Па се још позиваш на правду и закон!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, бог да чув
— виче Нацко. Они мећу на број 83. — Светоандрејска скупштина... Играчи мећу на број 58. — Бонту банкрот... — раздера се Нацко. Сви траже број 82. — Чифути... Они мећу на број 77. — Женске ноге...
— Чифути... Они мећу на број 77. — Женске ноге... Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11. — Доста! Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно да је са столицом
Мори, зашто ме питујеш? — Па куде је? Викни гу! Окни гу при нас. — Зоне, мори! Ела ’вам-ке при тету ти! — раздера се тетка Таска. Зона се одазва на позив и изађе из собе.