Јакшић, Ђура - ПРОЗА
лист по лист: све сам у животу побележио, све — али све саму тугу, све онај големи бол што ми толико година душу раздире...
није ни средње изведена, али ономе који је дуге дане и ноћи у мрачним сводовима влажних градова проводио, е, томе срце раздире... Имао сам и ја једнога друга, брата, и више од брата!
Беше то као оно црна врана што над мртвом лешином најпре гракне, да јој после, подмукло ћутећи, месо раздире... Зима прође на миру; али се већ око Ускрса ужурбала сиротиња, и тражаше од богатијих својих суграђана помоћи; али
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Да могу некако да затворим разум овако као очи и савладам ову махниту своју осетљивост која ми раздире душу, па нека дође све што мора доћи и што већ мора бити.
Ја те обожавам. Зашто си то казао? Зашто се тако мучиш? То твоје лице, тамно и страшно, То страдање, тај неми ужас, раздире ми душу. Разведри се Ја те ништа не кривим.
Милићевић, Вук - Беспуће
којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Месец, што котрља, вечером, празни свет свој жут? Она магла, и дим, што стреса, луком сребрним, кад раздире ноћ, на светли, незнан, Млечни Пут, што се губи у звезданим пустињама црним?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
мину; Април у цвету и у сјају сину, И све, о друже, што ме на те сећа Сад само тугу у мом срцу буди; А уздах тешки раздире ми груди. Сад нема љубичица!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
удара, удара, удара срце и звони у ушима, како узбуњена крв у махнитом бесу бунтовничког бунила јуриша, бурља, кључа и раздире јадни мој пренапрегнути мозак. Па нагло скачем и појурим: „Кукавицо!“ вичем из свег гласа. „Кукавицо! Кукавицо!
Сами смо, седимо на ђачком пртљагу, дрхтимо и унезверени уздржано јецајући чекамо полазак воза, док нам писак машине раздире срце: „Шта ли је с њим? Јадни тата, шта ће бити с њим; ох, добри Боже, шта ћемо после?
Премиремо, без даха смо, улазимо. Он чека унутра, намрштен, набрекао од здравља, али прво што нам каже раздире нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао, једва сам се извукао, још ово лето, још само ово
Обиђем све спратове и сва врата и све прозоре — ништа. А стомак — да полудим, ври, чупа, свира, цвили, раздире, кључа. „Свршено је, мислим, јер у помоћ више не смем викати доста ми је оно батина пред кафаном.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
потресеност да прелази у доживљај егзистенцијалног понора - тада је тепсије као крваве очи прождиру и оштар бол раздире тело. Затим се доживљај преноси на сликовни план, и као симболичко виђење сопствене смрти трипут се понавља.
Краков, Станислав - КРИЛА
Фијук и удар све чешћи. Иде се напред, али то још није јуриш, још се мисли, још мозак ради, и зато га сваки јаук раздире као канџом. Одједном фијук убрза и читава киша челика се просу по њима. Чуло се како горе у ноћи клокћу митраљези.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ раздире; Где санка нема, где данка бела По сетном лицу бледе ропкиње Затрепти зрачак као изгубљен, И ту на хладу људске
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али шта ћу, кад је при данашњем стању цивилизације то неминовни историјски закон. Рађајући се, дете раздире утробу своје матере и његово рађање неминовно је увек праћено крвопролићем. Тако је исто и у развићу људских друштава.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— — — — — — — — — — Време иде, време бежи Бујним стремом, бујном хуком, Све раздире кивном руком Куд манито смртни тежи.
Тихо се осмехне, и гласом почне умилним, Нема на свету песме слађе од гласа тога: Немој да ти туга залуду раздире срце; Рану коју ти даде стрела, донеће јој лек.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Само доста је? И још ти није много, премного, Венчаној жени теби на очи Кад поругама гадног језика Срце раздире?... „Доста је само?
И тешко оном који покуша Са прождрљивом руком махнути На силног цара жарке пустиње... ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле — да те раздире?
ШУЛОВИЋ: Баш да је царска, Да је — боже опрости — баш и Христова, Кад као стрела једном појена Народу целом груди раздире, — Кô слабог црва бих је згазио... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти би, — Ал’ никад ја!... ЈЕЛИСАВЕТА (насамо Ђурђу): Тако, ха!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
онде се борио човек против слатког милозвучног зова, хтео је да продужи своје знојење, дисање, ропац, бол који му раздире нутрину, хватао је укоченим прстима за руб покривача, а онда је наједном све то престало, светло је утрнуло у његовим
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— викну Дрвосеча. — Гледај! — потеже он ка лицу, али маска за лице прирасла. Узалуд сопствену кожу раздире — не силази. Покуша још једном, али се маска и не маче. Вила је сада његово лице — како би се и померила?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
земљи господ среће дао није, Притискô је јадом и чемером дугим; Док се сунце рађа народима другим, Нас студена зима раздире и бије. О, зар није доста невоље и туге, И сурова пута што реже и боде?! Вај, узаман море наше крви оде...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Вода се велико таласи, а ти мирно и тихо се пловиш зашто врлога имаш думенџију — књижно читање го, којено не раздире елћена, ни скида уртија о лађи, нит се бојиш да ће се где захуктати ил' се насадити на који пруд, или на кладу се