Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лица њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Није хтела, а ни могла да дâ одговора на једно његово питање врло деликатне природе, па је онако раздрагана изашла у авлију сва румена и зајапурена, па се хладила танком шнуфтиклом.
Тако је и фрау Габриела осећала неко задовољство, и онако раздрагана изашла у авлију, па, као свако сретно створење, готова била да загрли цео свет.
— Ах, абер мајн гот, каква форма! — храбри га раздрагана фрау-Габриела, па му стисну руку да га, к’о вели, мало упитоми и охрабри. — Па... онај, баш и можемо!
Црњански, Милош - Сеобе 1
ПОРОЂАЈА, ОНА УВИДЕ, ДА ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА 99 ИX ЈЕДАН ОД ЊИХ, НАЈБЕДНИЈИ, САЧУВАО ЈЕ, И ПОСЛЕ СМРТИ, СЈАЈ СВОГ БИЋА.
ПОРОЂАЈА, ОНА УВИДЕ, ДА ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА Дан када је госпожи Дафини дошао суђени час, био је топал, летњи дан, крајем августа, после тронедељне суше.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Црква пустила, свет се жури кући; свакоме ведро и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице, насмејано и ведро лице његове домаћице, пун, препун сто
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И то „Мито“ све прихватише и почеше са толико чежње, страсти, лудила да певају и изговарају, да и сама амамџика, раздрагана, смешећи се, мораде да оде, још јаче да притвори спољна амамска врата, да се тамо, у чаршији, не би чуло и око амама
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Дан ведар, бистар, и пун плодних клица, Небо пуно зоре, надања и вере, Раздрагана песма пробуђених тица, А зраци новог сунца свуд трепере. Доста нас је црна разједала влага!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
искраде се из куће, али кад је дошао до оног места где му се чинило да види како из плодова ораха искачу малена, раздрагана бића, он спази само опале орахе како блистају на месечини. Целу ноћ није ока склопио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чу се страсна свирка. Затим друштво цело Јави се у врту; сва су лида њина Била раздрагана; све беше весело После доброг ручка и перфидног вина.
Ал' слику тамну моје мрачне коби Одагна одјек клика раздрагана: То сељанчицâ у шарену руху, С рукама пуним ивањскога цвећа, Газећи траву и стрњику суху, Расу се чопор дуж реда
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уз њих, потпоручник коњички, млад, црномањаст трговац Из паланке, започео Капамаџијину школу у Бечу па га рат помео, раздрагана лица показује фотографију своје жене Цвијовићу, учитељу из свога краја, а овде до његовог кревета.
Ето, нико и не чита. Цео Београд је на улици. Дакле тако. Дајеш ми реч? Госпођа Леђенски, раздрагана као дете и као никад дотле, весело пружи руку, па онда загрли господина Леђенског. — Дајем, ево ти дајем реч.
А она, видећи га како се боји да прими, веома хитро спусти новчаник у његову торбу. Онда, раздрагана што му је тако доскочила, потрча, и бежећи све даље да је старац не би стигао, позиваше и мене: — Брзо! Брзо!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Боже мој, треба схватити, њега то јако занима, на концу конца, дијете је, сви смо били дјеца... И ту се раздрагана лица колективно обраћајy болеснику за потврду и увиђавност.
) Бескрајне сањарије у лежаљци. Сутони на тераси. Угодноболна раздрагана писма другу из школске клупе, милој дјевојци која навече одводи из наслоњача на лијегање сестрину хидроцефалну
Ћипико, Иво - Приповетке
Та је држи приковану на мјесту, и никако да јој се отме..... А он је гледа и, угледавши у њеним очима сјај раздрагана живота и чежње, осмјехне се на њу оним ријетким његовим осмијехом.
Домало униђе и Павле. Долази из друге крчме. Док га је Цвета угледала, раздрагана вином, понуди му своју пуну чашу. Он је само к устима принесе, па упита Илију хоће ли с њиме испити заједно, надушак,
Махом по дубрави, око врела и по заклоницама, застрше столове; насмејана, раздрагана лица уозбиљише се и весеља привидно сместа нестаде; богољубиви и понизни изражај, намештен, показа се чак и на
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ПОХОД Преко језера, равница и стења С китама ружа, гранчицама врења, У трку јуре синови Рашана, Победу кличу деца раздрагана.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ох, Стано! (Трза се): Али, је ли, Стано, ја нему нисам ништа одговорила? И нико ништа није чуо? СТАНА (са смехом, раздрагана): Ништа ниси, ништа, снашке. Али очи ти и лице много говоре. Сва се сијаш, сва си срећна!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КОШТАНА (раздрагана, са саучешћем): Ево ћу и ја, газда Митко! (Пева): Отвори ми, бело Ленче, Вратанца, вратанца... Са твојата десна,