Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А, сасвим, сасвим сам с њим задовољан! — рече раздрагани поп Ћира, и не примети кад му нали у чашу домаћин, с којим се онако несвесно куцну.
— »Децо, нема вина; донес’те вина! Тата је жедан, а и гости су!« вели раздрагани домаћин. — »Севај, Тино, у подрум по вино«, додаје г.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ту да се заштити од ретких зрна која су повремено долетала, Христић је посматрао како пешаци онога пука, што је гонио, раздрагани а ћутљиви, спроводе једну потпуно нову непријатељску батерију коју су затекли и згодно изненадили у самом покрету.
Африка
Изузев гривни, ниједна нема друге одеће до свеже лишће напред и позади. Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Спремајући се да се коцкају Исаковичеви официри, међутим, нису били ни најмање раздрагани свим тим славопојкама. Капетан Антонович, најбогатији међу њима, који је знао карте у прсте, причао им је унапред како
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ура, ура! — вичу војници раздрагани. Они се више и не обазиру на онога брђанина, који кевће као псето још од јутра... Командир понови још једном исту
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пречани, као што је то чест случај са народима на границама, били су раздрагани србијанским победама у бугарском рату (који је био велика несрећа) и били су готови на свашта.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нијесу дуго чекали. Турци истим редом као што их прије угледаше, примицаху се, само што, ваљда раздрагани молитвом а може бити и тутумом, говораху и смијаху се.
Ћипико, Иво - Приповетке
по ситом, осенченом пољу, окићеном дозрелим грожђем; у свеже пољске заклонице, пуне мириса и зујања и шароликих боја. Раздрагани и знојни, заустављаху се код плитких извора у којима би хладили сочне смокве црвених, набреклих усница.
Петровић, Растко - АФРИКА
Изузев гривни, ниједна нема друге одеће до свеже лишће напред и позади. Њихови су ликови раздрагани; зуби који блеште и очи које сијају. Удови светли и чврсти.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ — „Чуј их, чуј их, драги мој!“ — Слушамо их, заноси нас Тај небеско-земски пој. Опојени, раздрагани Питамо се шапћућ’ ми: „Мили Боже, ко их боље Сад разуме, ја ил’ ти?“ Л А молиш ли се, свете?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зато пазите.“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо. Око подне вратили смо се код својих чета.
Гласови људи на разним језицима, измешани са пискавим звуцима трубе и потмулим ударцима добоша, сливали су се у општи, раздрагани шум, од чега су лице и очи сијали. На челу другог батаљона јахао је официр, чијег су коња искитили цвећем.
Сад се измешали... Дотрча и потпуковник Петар. Чудна мешавина мисли ковитлала се по нашим главама. Раздрагани смо што су поља оживела, што су непријатељи пружали један другоме руке, о чему већ годинама сањамо.
Ћипико, Иво - Пауци
Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех... Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... — А ча ћемо?
Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште. Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На починак су отишли блажени и раздрагани. Сигуран сам да им те ноћи није ништа сметало, ни буве, ни смрад који допире одоздо из штала, ни сува прашина из
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И видиш, како су од тада сви весели, раздрагани, као да никад овде није било жалости, покојника, црнине. Видиш како се сви утркују ко ће те више развеселити.
Да ли ти је жалба, мори, за мене, Што не смем, туго мори, да те земам? За време певања сви раздрагани, само Решид бег дубоко замишљен. При крају певања Јусуф бег се обраћа Решид-бегу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Жнаш, док ти искочисмо, божја ми вјера, малте их сручисмо у море. — А ну, што збориш, чоче! — узвикују раздрагани Црногорци. — Овога ми! — и подиже чашу. Онда дохвати чинију са печењем и понуди је команданту.
Нашто ће нам, када нас у Сан Ђованију „чекају читава брда од хлеба“... Раздрагани смо, јер верујемо да смо пред новим животом. Иако малаксали, људи напрежу последњу снагу, па се чак смеју и шале.
Пуни срца, пуни маште, пуни идеала за браћу, за другове, отаџбину... човечанство. Били смо стално раздрагани, увек распевани, као птице раскликтани. Али када смо били у зениту својих жеља и надахнућа, дошла је стварност.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— радосно су повикали дјечаци истрчавајући на баир повише друма. — Сруши наш њемачкога! — поче да виче и поскакује раздрагани Стриц. Иза низа брегова, од ријеке Уне, поче да одлијеже тежак тутањ и грмљавина као да се брда руше.