Употреба речи раздраганих у књижевним делима


Ракић, Милан - ПЕСМЕ

без свега што ме давно гуши, Осећам под сјајем ове прве ноћи Како се у мојој обновљеној души, Уз веселу песму раздраганих гнезда Док шушти топола и мирише липа И радосно небо месечину сипа, Тајанствено рађа ново јато звезда...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Дечак ослушну. Чинило му се да чује некакве тихе гласове, а онда виде како из дубине пећине излази гомила раздраганих патуљака, окружује га и почиње да игра. — Хоп, хоп, цуп, цуп!

из свих кутова собе, из свих зидова, похита ка старцу чета малишана, не већих од жира, али светлокосих, светлооких, раздраганих. Ташко Орашко пљесну длановима и четица се умири. — А сада поздрав!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ова промена личила ми је на манастирску процесију озбиљних и паметних људи која се нагло претвара у веселу тупу раздраганих младића, за које не постоји ништа друго до игре на спортским теренима.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности