Ћипико, Иво - Пауци
Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше. Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији. Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше? Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...