Ћипико, Иво - Приповетке
Дуго синови оца посматрају, и све јачи нагон осваја их за кућом, па и нехотице у души буди се немир; раздражено гледају око себе, но благи поглед очев, пун трпљивости, смири их и наново се прегарају. А вријеме пролази.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
115 То „њено” није ништа друго него стање кад јој раздражено тело отима маха, а она нема начина да се ослободи сувишка телесне пожуде.