Ћипико, Иво - Пауци
— опази отац Дионисије. А Маша кида се од веселога смијеха. — Вријеме је да се одлази! — опази газда Јово, раздријемавши се; био се наслонио главом на трпезу и закуњао.
—Раде, зар си будан? — упита га жена. —Будан... е, будан... што? ... Цијеле ноћи већ није заспао. А раздријемавши се посвема од ружнога сна и премишљајући, мало помало мисли долазе му разабраније, јасније: — Одсјече ми главу!