Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Та како би још спила, та како, како би? — прекипну божја сила и гроб се раздроби. Прилетеше зефири, запојаше јој сви: „преобразил сја јеси, о Боже милости!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Није ли доста једа избљувô, Дражећи своје речи отровом; Као да нука саму природу, Да му главурду громом раздроби? СТАНИША: И ево ти се, божји престоле, Идоле бледи мухамеђана — Гробом мојега оца заклињем: Да ћу и ону љуљку
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
у час кад си на мом срцу била, Чудесна свјетлост сва небеса прели — Бијела ватра по грању се просу, И кô да небо раздроби планету, Сав Мостар драгим камењем се осу.