Употреба речи разишао у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Када се дим разишао, на тргу је лежало пет мртвих играча. Била је то најлепша смрт коју сам икада видео. Из звучника обешених у крошњи

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Запали срце моје, из њега сину зрак, кроз ока твога камен драг просинуо је благ. Па и он је у боје разишао се цео, још лепши шар је разапео на листак овај бео.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Пуковник је добио свега два шамара. Пук се просто разишао, као што се снег топи поред ватре. Ја онда напуштам идеју да тражим своје ствари и куфере, из касарне.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Тек неколико њих. Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао. Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И не успијевајући да измисле ма шта боље, то што изорганизују буде и опет, фатално, држава. Још се није ни разишао масни, наслатки дим од начелника печеног, а у народ је унишао велики окати страх зван отрежњење.

Ћипико, Иво - Пауци

— Не да штатут; све је по њему одређено...Питај оца! Збогом!... Идем на објед ,— и сврне у кућу. Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило. Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

се треба на томе првом акту зауставити, па задржати до даље одлуке Јулијански календар, који би се у својим датумима разишао од Грегоријанског тек 2100-те године; неки су опет, изгледа, помишљали на потпуно усвајање Грегоријанског календара.

Осмога јуна потписане су од свих учесника одлуке цариградског конгреса. После свечане службе божје, он се разишао. Наш растанак са патријархом, Светим Синодом и свима осталим члановима патријаршије, рачунајући ту и драгомане, био

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Дођи што пре. — Бранко је отрчао. А успут му је паланка већ саопштила да Павле има лупус, и да се разишао са женом. Павле није дао Бранку да друга загрли. — Болест није прилепчива, али је врло ружна.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Је ли, а није ли? Што се вели да тамо душе по смрти одлазе, — а где ли су те душе? Ветар у ветар се разишао, пак тот-тамо! нигде ништа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности