Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али кад јој је старац све исприповедао, кад је разумела све о чему је њен отац толике ноћи будно размишљао, онда се разли по њеним снежним образима она танка румен што истинитије него све речи казује осећање узбуњених прсију.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А Иван је мој!... Како му ја рекнем онако ће кметовати!... Лице му се разгали... Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... — Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо горе беше нешто што је она видела; тамо њен Бог ког је она гледала и који је њу гледао. И онда јој се по лицу разли некако блаженство и некака светлост, и мени се учини да је Бог помилова руком, и да се светац насмеши, и да аждаја под
Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати. Некако поуздање, поверење, сила. Тај се поглед разли преко свега мене. Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа. — Зар с вама кад идем да се бојим чега?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече Рада блажено, баш онако са срца, па завали шеширић и запева. Оде глас високо до неба и далеко се разли, мислиш преко целе равне Бачке!
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Данас ћу делити дупли профунт, и, за сваки швадрон, буре вина.“ А кад се задовољство разли по војничким редовима, испод павиљона, као што се жито заталаса преко булки, старац размахну својим тророгим шеширом и
Као што је Дњепар био страшан, оне ноћи, кад се разли, кад је цела та бескрајна раван, испод Кијева, била полудела, ужасна, смртоносна, пуна муња и грмљавине, тако је сад
Црњански, Милош - Сеобе 1
еј, што се после разли по читавом логору, као кукање и запевање. Мажући каишеве, простирали су гуњеве по земљи и гребали рукама са њих блато,
Канонада је трајала данима, бомбе су падале у логор, Французи загатише реку, те се разли и поплави кола, коње, топове, тако да се умало не подавише, у блату.
Горчина у души, која му се била попела у грло, разли му се по целоме телу, те је оболевао, комад по комад, мучећи се и оплакујући себе самог, у себи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Око десет кофа је извадила док је једну тестију напунила. Читава се бара разли. Једва напуни ту тестију. Али није ишла. Сва зажарена, стајала је; није смела отићи, а да се не помиримо.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
6 Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишини, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини — И потону у ноћ...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И она гледаше њега весело и безазлено, с једва приметним руменилом, које јој се разли по лицу. Видела је да има нешто повољно да јој каже, па очекиваше да проговори, гледајући га радознало.
Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан... Разли му се по лицу руменило, пројури кроз њега нека пријатна топлина, и он весело стеже ону руку, која му је толико
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и чисто, лепо одевеном човеку, коме није могао ни мрвицу друге замерке наћи, кога је и сâм до овога тренутка волео, разли се у сваки делић његова тела, у сваки живац.
Чича Пери клецнуше колена. Пође му нешто тешко од срца, па се разли по целу телу и заустави се под грлом. Он напреже ум и сву моћ те се уздржа и одговори загушљиво: — Тако ти самога
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Човјек разумједе све. На лицу му се разли велика сјета и уздах му се оте из груди. Обори главу, па набраним челом стаде тепати своме псу, јер овај једнако
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не бој се. — Мој отац има још једног сина — рече за себе Ђорђе, а по лицу и рукама разли му се трновита врућина. Тупа лупњава у уском кошу ребара, стегнутом гуњем и кожухом, а кеса с дукатима прљи кожу и
Па кад јој прсти безуспешно покушаше да напипају кост у прегибу бедара, осмех се разли у смех, дуг, гласан и замућен. Тај смех сада разбијено одјекује у њој.
Одједном му би лакше: љута радост разли му се по жилама. У бунилу, сам себи разрастао, снажан, сву је собу испунио; осмехнут, стискајући песнице, пође тромо
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Откуд то? У реду, Татага даје деци јагоде и орахе, али има ли ту још нечег? — разли се сумња као отров. — Чиме ли је Татага зачарала децу? Као мрави траг шећера, сумњичавци су следили старичине стопе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда се у блеску што је у дугим широким млазевима радосно бризнуо заљуљало цело огромно море магле. Растопљено злато разли се по маглама загревајући их, разносећи свуда свој топли, свој спасоносни, свој мили поздрав, и све живо, замирући,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу се разли грозничаво бледило... ИИИ Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески
« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.
Видиш да те добро познајем... да ниси рђав човек... Одједном, као плаховит поводањ, по Ђурици се разли нека нежна и слатка топлина, а уз груди му пође нешто врело и необично, застаде у грлу му, па заголица му нос, вилице
обојица у собу, она се трже из сна и засја јој радост у оку, али се одмах затим прибра, намршти се и по лицу јој се разли велика срџба. — Гле, зар си ту! — рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема? и зар живот преста, У визије своје разли се и плину. У облик пре свега, У постања своја, У пролазност трајну, У вечитост тајну Атавизмом неким 3а старим
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
први моменат, и последњу реченицу пасуса, која садржи други моменат: „Горчина у души, која му се била попела у грло, разли се по целоме телу, те је оболевао, комад по комад, мучећи се и оплакујући себе самог, у себи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Тишина застрепи, Око нам заслепи И разли се сета Као мирис тужна цвета С неког лепшег света. И ја слушах јако, Па све тише, тише И на брзо, браћо, Ја га
Краков, Станислав - КРИЛА
Очи су сијале у мраку. Одједном се замаглише. Мека бескрајна туга за нечим што је изгубљено разли се кроз тело. Би готов да заплаче. — Матора луда. — Трже се и затресе незадовољно својим рашчупаним брком.
— Остављају нас саме... топови одилазе... И у том тренутку се осећање не страха већ тупе туге разли по њима. Неки артиљерац хтео би да храбри ове, који ноћас треба да их штите: — Не одступамо, мењамо положај;
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја немам речи да искажем онај израз који се тада разли по бледом лицу мајора Велимировића, То је била нека чудна смеша од бола, гнева, горчине, суморне ироније, и тешке,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Удари сада мерзер горе и један камен, оволики, тресну у порцију онога Милована из Житковца. Све му разли пасуљ по лицу и оделу. Ето га горе где се јада: „Волео бих да ме је ударио у леђа, него што ми просу вечеру.
— Сад ћемо видети. Ракетла је пробијала тмину и у висини се распрсну. Светлост се разли. Командир размаче циглу којом је била затворена пушкарница и погледа.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Удахну, његова сурова гласина груну свом силином. Бес му се разли по лицу. Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је оним бесловесним зверовима који су нагрнули у Вратимље да
Сузим очи да бих боље видео. Јелена. Матија Доротеј плану као булка, руменило му се разли по јагодицама, поглед му се упи у грбаво лице и напрегнут као струна ишчекиваше хоће ли још шта сазнати.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Тако деспот сврши. А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишине, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини И потону у ноћ...
С обале подухну вихар... С високих лиснатих грана Тајанствен и општи шумор разли се од свију страна И дах свечаног мира. А ћата прилете смело, И веза криоца богу, и сврши чудесно дело.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као из даљине допирао је нечији глас: „А јаој, браћо, моја нога!“ Преко главе разли ми се нека топлина. Крв поче да ми јури низ чело. Нешто заковитла пред мојим очима и мрак се спусти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
људма зла, него јоште и море, којено никад не преходи, кроме од великога таласа, из свога предела, те и оно у то доби разли се у поље, те толике вароши и села потопи рад великога људскога безакоња.