Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Можда зрачак сунца, најмањи шум горе, Доста ће јој бити па да буде сретна, И да се разлије звучна, као море. Прићи ће ми нежно у данима овим, Као илузија добра, нека жена; И радосно тада по звездама новим
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³⁴ У истом крају трудница себи гата тако што растопљено олово излије на плочу, па ако се оно разлије „на дуље“ (у виду змије) — биће мушко, а ако на широко — родиће женско дете.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином. — Што питаш? — одговорих туробно. — Па да знам, синко! — Кад будем свршио, знаћеш. — Та не љути се одмах.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
о, водо! ниси никад човека удавила, зато рода немаш. Кад вода то чује, а она се разлије преко обале па за њим, а он бежи, те једва утече.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да ли је то иста моћ, која све расипа и разлије? Месец, што котрља, вечером, празни свет свој жут? Она магла, и дим, што стреса, луком сребрним, кад раздире ноћ, на
Њихово је време ноћ, кад се свици јаве и месечина разлије по огледалу мора. Тада се, као блудећи пламенови појаве и светиљке чамаца, па лагано круже и обилазе дубине, из којих
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
о водо! ниси никад човека удавила, за то рода немаш.” Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Најприје бих удахнуо из ње мирис, и већ на основу тога пустио да ми се разлије лицем један мали наговјештај, предујам будућег праворијека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече. Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он
Ћипико, Иво - Пауци
— одговори равнодушно старац. Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац. Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
потсећа тај крај, са својим џбуњем и травом, пресушеном од сунца, на американску савану, а ускоро, када се Дунав разлије, потсетиће ме на Блатно језеро, на којем сам некад провео лепе дане.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Расплаче се и Милица, заплаче и мала Станојла, као да зна за тугу родитеља, и по кући се разлије нека благодат. Тако је Бошко увек умео и друге усрећити и себи говети.